Запошљавање и извољевање

40

Пише: Весна Ристић

Директор једне велике корпорације каже ми да му најтеже пада то што га и знани и незнани моле да их негде запосли. И то није проблем. Тврди да одмах може да им нађе место било где у Србији у производњи. Овде почиње заплет: – Сви би да раде, али да не раде!
Слика глобалне потраге за послом је, нема сумње, тема за психологе. Зашто они који траже посао хоће да раде само за државу и за чиновничку плату, ма колико она била мала? Држава је још увек најомиљенији послодавац. Још увек владају урбане легенде да се у јавном сектору ради мало, или нимало, редовно празнује уз све благодети које гарантује Закон о раду. Чак ни отпуштања у јавном сектору која су у Смедереву у минулој години изазвала буре негодовања, нису дестимулативно деловала на оне који би да се запосле.
Да ли је у Смедереву другачије? И ту је статистика варљива дисциплина. Смедерево је апсолутни рекордер у Србији: само у прошлој години на неодређено запослило се 3.000 људи. Јануар ове године, према подацима смедеревске филијале Националне службе за запошљавање, донео је нови рекорд уговоре на одређено потписало је 722, а на неодређено 203.
Зашто кажем да је статистика у овом случају варљива? Зато што послодавци годинама практикују да својим запосленима прекидају радни однос, па их поново ангажују. У пракси је најзаступљеније ангажовање на одређено време. Због тога немамо реалну слику колико је људи у Смедереву заиста прошле године нашло посао. То је у прошлом броју Наших новина потврдила и директорка филијале, Олга Свилар: – Чињеница да је у Смедереву, прошле године примљено око 9.500 на одређено, а 2.400 на неодређено, што је значајна цифра, имали смо већи број захтева него што је имао Крагујевац.
Управо ове цифре избациле су Смедерево у сам врх по броју радно ангажованих. Овдашња филијала је за 2016. имала план да запосли 1400 радника. На крају, план је премшан и реализован 175%. -Ми смо по томе били други у Србији, само за пола процента испод Пирота. Имам утисак да нам се послодавци враћају, стално имамо нове захтеве и потребе за запошљавањем и бирамо најбоље кандидате да би послодавац био задовољан селекцијом – поручује Свилар.
Посао најбрже налазе они са дипломом, али шта је са категоријом „теже запошљивих радника“?
Само у прошлој години добили смо два велика инвеститора: Хестил који је преузео свих 5.200 радника и Кајзен, који је најавио да хоће да ангажује до половине ове године бар 800 радника. Погон у Смедереву је својеврсни експеримент јер турска компанија ангажује за ове послове раднике без претходног искуства. Али, он који траже посао, бирају: – радије би и даље да не раде. Неће да шију. Ова ситуација подсећа на онај израубовани виц из аутобуса „има џентлмена, али нема места“. Дакле, има оних који траже посао, али нема послова који они траже. Кајзен већ месецима не успева да запосли довољан број шивача јер нема – заинтересованих. Како каже извор Наших новина, и они који пробају, брзо одустају. Наводно, не одговара им тај радни темпо. Док се ми бавимо аналитиком колико имамо незапослених, у овој турској фирми су радили другачије истраживање, а њихови подаци најбоље описују наше тржиште рада: -најбоље се уклапају они из генерација које већ припадају средњој старосној категорији, педесетих,шездесетих, седамдесетих година… Они који су већ навикли да раде. Остали, и ако пробају, одмах напуштају посао.
И да се вратим на почетак ове колумне: Има ли тих послова где се не ради, а плата стиже на време? И да ли нас је партијско запошљавање коштало превише? Или ће тај цех тек да стигне на наплату.
Мислите о томе.