Кад веза проради

25

Пише: Весна Ристић

-Шта се дешава кад имаш проблем са неким јавним предузећем?
Петак је, дан пред викенд и то после два дана празника, а моја комшиница наврла к`о бесна. Она има проблем, схватам то у из цуга, али, ме степен њеног беса, признајем, плаши.
-Смири се – покушавам да је стишам, -ајде, лепо да попијемо кафицу, да се ти издуваш, па ћемо после о проблемима…
-Какво бре, смиривање! Имала сам такав проблем у кући! Важно је да ми они уредно шаљу рачуне, и да ја уредно рачуне плаћам… Е, али кад треба да реагују у кризној ситуацији, онда их нема ни од корова – сикће она бесна док покушава да и преприча своје злопаћење.
Како то бива по Марфијевом законику, све хаварије се дешавају или недељом, или празником. Она је била те среће, `оћу рећи несреће, да је у време минулог празника покушавала да намоли сервисере једног овдашњег јавног предузећа да сагледају и њен проблем.
-Увече се ја спремим да гледам серију, кад оно, трас! Хаварија! И прво што урадим, нађем онај мој нотес са важним телефонима, и нађем број диспечера… и, веровала или не, јави се човек. Супер неки лик, тотална опуштенција…
Ја већ замишљам сцену : лик са оне стране жице, држи ноге на столу, одврнуо музику, и преко воље мора да се јави некој досадној грађанки која је позива на своја права.
-И, јеси ли успела да му објасниш?
-Саслушао он мене, морам да признам…
-У чему је онда проблем?
-Замисли ти кад у оволиком граду, са оволиким системом, мени дежурни диспечер каже да они немају дежурну службу, већ их по потреби позивају од куће! Па није бре ово касаба, већ град!
-Па можда то и тако функционише – правим ја одступницу њеном бесу.
Али, она се не да: -Никако не функционише! Додуше , послао је два радника да провере ситуацију, они ушли у двориште, млатили оним батеријским лампама, и отишли! Ноћу не могу, кажу, ништа да ураде.
Није моја комшиница бесна што „они ништа ноћу не могу да ураде“, већ што нису дошли сутрадан, како су јој обећали.
-Зовем ја ујутру поново диспечера, а он ме мртав `ладан откачи. Каже ми да имају тренутно већи проблем, па ће можда доћи за два-три дана! Еј, за два три-дана!
Тад јој пао тотално мрак на очи: – Прво сам хтела да зовем градоначелницу, али где још ја овим да је смарам. Онда позовем моју куму која познаје брата од неког помоћника или заменика директора тог предузећа, да „погура мој случај“. И веза проради! Поподне су ми већ решили квар.
Није само ово „потезање везе“ моју драгу комшиницу избацило из колосека. Филм јој је пукао кад је преко куме добила повратну информацију. –Човек ми поручио да се не љутим и не нервирам јер је код њих расуло!
Не коментаришем ништа.
До читања