Број страдалих смањити двоструко, децу заштити пре свега

ШТА ПРЕДВИЂА ЛОКАЛНА СТРАТЕГИЈА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА ДО 2020. ГОДИНЕ:

На последњем заседању Скупштине, пред одборницима је била и Стретегија безбедности саобраћаја на смедеревским путевима за период од 2016. до 2020. Које су кључне тачке и на чему ће се базирати конкретне мере чије усвајање можемо да очекујемо ускоро, јер је Стратегија основа за Локални акциони план, објављујемо у овом броју Наших новина. 

Важну улогу у овој проблематици, како се и наводи у самом предлогу Стретегије, имају сви кључни елементи локалне самоуправе попут Скупштине која је доносилац одлука, Градско веће, Савет за безбедност саобраћаја, надлежна одељења Градске управе за послове саобраћаја и инспекције, затим судвство, саобраћајна полиција, ауто школе, центри за технички преглед, здравствене установе, али и школе, предшколске установе и медији. Све њих, требало би уједнинити у истом циљу – већа безбедност за све учеснике у саобраћају. Основни извори средстава за финансирање програма којима се то конкретно спроводи у дело су градски буџет, 30% од наплаћених новчаних казни за учињене прекршаје, поклони, донације и слично.
Општа је оцена да су путеви у смедеревском крају углавном безбедни, с тим што су, са становишта саобраћаја, најзначајније улице Карађорђева, 16. и 17. октобра, Црвене армије, Кнеза Михајла, Петријевска, Горанска и Коларска. Након што је изградњом кружног тока на раскрсници код Петријева решен један од великих проблема, остао је, као приоритетан задатак пролазак државних путева кроз насељена места – део у Радинцу од Друге липске рампе до железаре и Раља. Констатовано је такође и да тротоари или делови истог, недостају на прилазима граду из прваца Београда, Водња и Ковина, а такође их нема и у одређеним деловима града, углавном тамо где је због проблема наслеђених урбанистичких прилика било немогуће направити их.
На основу статистичких података, утицај пута у Србији, као узрок саобраћајних незгода са смртним исходом евидентиран је код мање од 1%, док у Смедереву није забележен ни један такав случај. Имајући у виду да се и у најразвијенијим земљама ЕУ пут као основни, или доприносећи узрок незгоде јавља у чак 20% случајева, закључак је да се код нас не бележи реална слика, односно да се овакве ситуације не евидентирају на прави начин.
Стање безбедности возила у Србији је далеко од задовољавајућег јер је просечна старост возила изнад 16 година. У тај просек се уклапа и Смедерево, док су 2011. Европљани возили аутомобиле просечно старе 8,6 година. Уз све то, истраживања техничке исправности такође нису охрбрујућа јер је констатовано да чак 30% возила на нашим путевима, по неком од критеријума – неисправно. Ово се може поправити кроз унапређење рада и повећане контроле самих центара који техничке прегледе раде, а којих у Смедереву има 14. Пошто раде тржишно и велика је конкуренција, генерално се може констатовати да не исказују предвиђени квалитет рада – наводи се у Стратегији.
О најшећшим индикаторима понашања учесника у саобраћају (појас, систем заштите деце, поштовање ограничења брзине, вожња у алкохолисаном стању, било је речи у више наврата у нашем листу) треба истаћи закључак да је овакво стање показатељ да се тој проблематици није приступало стратешки, уз јасно дефинисане циљеве. Зато их има ова Стратегија.
Уз честе напомене да су саобраћајне незгоде економски, здравствени и социјални проблем друштва, и да нема случајности те да запаво термин „несрећа“ и није прави јер је свака, у саобраћају, последица нечије неодговорности, овај документ се проблематиком бави са најразличитијих аспеката. Отуда упоредна анализа стања у периоду од 2011. до 2015. Саобраћајни ризик 2015. године био је у класи средње вредности, а највиши је био 2013. – врло висок. Млади чине 15% укупног броја погинулих и као возачи страдају у 47% случајева. Погинула су 22 возача и путника у аутомобилима што је 41%, као и 20 пешака – 37%. Ова статистика их сврстава међу најугроженије учеснике у саобраћају. Повређено је 137-оро деце, а живот је изгубило једно. Лица старија од 65 су такође угрожена категорија, сваки четврти погинули је старији од тог доба. Најугроженији су као пешаци где је 44% страдалих из ове категорије. Живот су, у посматраном раздобљу изгубила и три возача и путника на мотоциклима и мопедима, као и двоје бициклиста. Циљеви Стратегије су да у Смедереву, у саобраћају до 2020. број страдале деце буде – нула, а да се број тешко повређених и погинулих умањи двоструко у односу на 2011, као и да се преполове укупни годишњи трошкови незгода у односу на исту годину.
Кључне активности су подељене тако да, између осталих, почивају на начелима општег интереса и заједничког деловања, примене струке, професионализма, поређења са најбољима у Србији, начелом смањења аутономије воље учесника у саобраћају, а пет стубова на којима ће почивати јесу ефикасније управљање безбедности у саобраћају, безбеднији путеви, возила и учесници у саобраћају и деловање након незгоде. Поменути најризичнији учесници у саобраћају су уједно и циљна група Стратегије, а превенција, едукација, контрола и санкционисање – неке су од главних потребних мера.
У периоду од 2002. до 2015 у Смедереву је погинуло седморо деце. У 57% случајева били су путници, а у 43% – пешаци. Деца се самостално са саобраћајем сусрећу са око 9 година, углавном као бициклисти, а најчешће учествују као пешаци, на путу до школе. За њихову безбедност, Стратегија као кључне елементе види свест родитеља о потенцијалним ризицима којима излажу децу, као и потребне едукације о понашању у саобраћају. Отуда и констатација да та тема константно мора да буде део школства, као и да су неопходне едукације васпитача и просветних радника и примена најбољих страних и домаћих искустава која су дала резултате, а значајно је и организовање трибина, јавних расправа, позоришних представа за децу на тему саобраћаја…
Према статистици, чести изазивачи саобраћајних незгода су млади, односно возачи који немају више од три године искуства за воланом. Од 2011. до 2015. у Смедереву је погинуло осморо младих, (по три возача и пешака и два путника) што чини 15% укупно страдалих. У Србији је та стопа још већа и износи скоро једну четвтртину свих удеса са трагичним исходом. Повређено их је 454, (трећина свих случајева са повредама) а углавном су били у својству возача. Брза вожња, алкохол, неисправно претицање, телефонирање током вожње – ово су најчешћи узроци. За њих је предложена мера боље едукације пре него што уопште добију право на обуку, утицање на промене ставова родитеља, али и вршњачка едукација, унапређење обуке у ауто школама.
У посматраном, петогодишњем периоду, живот је изгубило 20 пешака, што је чак 37%, спрам просека у Србији од 25%. Најчешће страдају на деоницама државних путева који пролазе кроз насељена места или у најфреквентнијим улицама. Унапређење саобраћајне инфраструктуре намењене пешацима и стварање услова за управљање брзином кретања возила дуж пешачких коридора, омогућавање безбедног кретања и особама са ограниченим способностима и смањеном покретљивошћу, и изградња посебних стаза тамо где је то могуће, неке су од предложених мера. Иначе, ова Стратегија је основ за доношење Акционог плана којим ће прецизно, све мере бити дефинисане кроз конктретне програме, а требало би да буде усвојен ускоро.