Несавесне власнике кафића чекају прекршајне, па и кривичне пријаве

130

НАКОН ПОЖАРА У КАФЕУ АТВ:

Прошле недеље избио је пожар у једном од најпосећенијих смедеревских кафића. Ватра се лако проширила АТВ-ом (Around the world), али је захваљујући брзој интервенцији девет ватрогасаца који су на терен изашли у три возила, пожар локализован без већих последица (по околне објекте).
Пожар је настао у таванском простору, у последњем, трећем делу објекта који је уједно и најстарији. Узрок је највероватније неисправна димоводна и ложишна инсталација, јер се ту налазио котао на пелет, а уз све то, у истој просторији је било доста запаљивог материјала. Ту пре свега мислим на инвентар за летњу башту, намештај од бамбуса. Зато се пожар тако брзо развио. То је била јако озбиљна интервенција. Урушио се и кров, постојала је опасност по ватрогасце који су интервенисали и по друге објекте који су уз тај кафић. Али, реаговали смо брзо и успели да од ватре заштитимо не само околне објекте, већ и остатак АТВ-а. Изгорео је најзабаченији део унутрашњости кафића, док се на друга два ватра није проширила – објашњава Ненад Јоцић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Смедереву.
Причињена је велика матерјална штета, а срећна околност је била чињеница да се све догађало током преподнева. У вечерњим и ноћним сатима је ватрогасцима посао много тежи, поготово у оваквим деловима града. Као главни узок свега, наш саговорник види непоштовање препоручених мера за заштиту од пожара.
То је оно што може да нам се деси уколико не поштујемо правила. Подсетићу да ово није први пожар који се десио на неком угоститељком објекту на нашој територији надлежности. Године 2002, врло озбиљан пожар се догодио у ресторану „Цариградски друм“. Затим је, 2012. до темеља изгорео ресторан „ЛОЛА-С“, а 2014. исто се догодило са угоститељским објектом печењара „ПЕПЕ“ у Ландолу. У многим кафићима је долазило до задимљавања и почетних пожара. Људи мисле да су, ако имају неколико ПП апарата, спровели све мере заштите од пожара. И тако је било и у АТВ-у, било је и тамо ПП апарата, али то није било довољно јер је био отежан приступ, а пожар је кренуо из таванског простора. ПП апарати су ефикасни уколико треба да се угаси мањи пожар у настанку (нпр. ако треба да угасите запаљено уље на шпорету), зато се и зове мобилни уређај за гашење почетних пожара. И није реч само о АТВ-у, бојимо се да, када говоримо о ономе што се тамо догодило, као потенцијални проблем постоји и у другим, сличним угоститељским објектима у граду. Ма колико то била нечија приватна имовина, ако он у њу пусти 10, 20 или 100 људи, онда има одговорност и обавезу да се брине о њиховој безбедности.
Сви власници угоститељских објеката морају да поштују правила, да имају апарате, али и људе обучене за рад на њима јер чему опрема ако у преломном тренутку нико не зна да је користи. Правилник је јасан и њиме су дефинисане обавезе. Парадоксално, код нас су, бар према искуствима са терена, много боље заштићени већи објекти, попут ресторана (мада ни код ових објеката није идеална ситуација), за шта је потребно издвојити више новца, него кафићи. Додатни проблем је и што Одсек за превентивну заштиту нема на располагању реално потребан број инспектора. Уместо некадашњих шест, сада је, за надзор свега у Смедереву, Смедеревској Паланци и Великој Плани задужен – један инспектор. У најбољем случају два, када се прикључи и колегеница која је шеф Одсека и бави се и другим пословима. Дешавало се и да сам начелник иде на увиђај јер једноставно нема ко други.
Уз то, инспектори имају задатак да у контроле иду по приоритетима јер су објекти подељени према категоријама угрожености од пожара. Приоритет је прва категорија у коју спадају Железара, складишта НИС-а, Митан-оила, ЛПГ Петрола и друга велика постројења која имају складишта гаса, нафте и других запаљивих течности. Затим су, у другом приоритету бензинске станице и јавни објекти, домови културе, спортске хале, школе, вртићи, домови за старе – установе у којима борави највише људи. И само на листи та два приоритета, један, евентуално два инспектора, имају задатак да обиђу и преконтролишу годишње 84 правна лица.
Нама је најважније да будемо сигурни да је у поменутим великим системима све у реду, зато што ако се тамо догоди проблем, онда је то катастрофа огромних размерама, за цео град и шире… Не можемо свуда да стигнемо. Зато су за безбедност у својим објектима, пре свега дужни да се брину власници. Осим тога, по процедури, у кафиће и сличне објекте требало би да одлазимо једном у две или три године, а претпоставља се да је у међувремену, власник коме смо наложили да изврши неке мере, поступио по тим препорукама. Јер, на крају крајева, то је и његова обавеза и његов интерес. На жалост, то у пракси није тако. Пошто апели на свест других више не делују, тамо где будемо ушли, више нема преговора, писаћемо прекршајне пријаве у колико се буде приметило да се спроводе мере заштите од пожара. Интересантно је да је, дан након пожара, како сам чуо у Добровољном ватрогасном друштву „Смедерево“, нагло скочила потражња за ПП апаратима од стране власника и закупаца многих угоститељских објеката, ето, неки су се сетили тек сада – додаје Јоцић и напомиње да би на оваквим локацијама, када је у питању стари део града, требало да се стриктно придржавају прописа приликом реконструкција и адаптација и да објекте реновирају комплетно, а не само да их „мало окрече, среде и надограде“. Таквим односом према безбедности угрожавају и себе и друге.
Порука упућена њима би требало да гласи: да раде тако што ће се стриктно придржавати прописа јер, цитираћу, (слоган из наших предхоних кампања о подизању противпожарне свести) „сузе не гасе пожар“ – поручује Јоцић.