Разједињени и збуњени

Дакле, ништа ново на политичкој сцени Србије.
Кад ова новина буде на киосцима, председнички избори би требало да буду расписани (крајњи рок, по закону је 2. март). Сада је већ извесно, ванредних парламентарних избора неће бити. Било би стварно превише да за четири године, трећи пут бирамо парламент.
Али, вратимо се овим редовним, председничким, које по сили закона не можемо да избегнемо.
Као што се и очекивало, владајућа странка је за политичку утакмицу кандидовала своју најјачу узданицу – Александра Вучића, а све у нади и уверењу да с обзиром на рејтинге, победу може да однесе у првом кругу. Вучићев предизборни спот у авиону који доживљава опасне турбуленције, већ је имао милионске прегледе.
На другој страни и код опозиције је све извесно. Њихова беспилотна летелица биће навођена из различитих центара. Идеја о заједничком кандидату пропала је и пре расписивања избора. Знамо кога ће подржати ДС, кога СДС, не знамо шта ће рећи ЛДП, ДЈБ и још неки… Како ствари стоје, поред кандидата владајуће опције, за место на Андрићевом венцу надметаће се још најмање шест кандидата из оног дела који себе назива грађанском опцијом. Тачан број самосталних и оних националних и десно оријентисаних, се још не зна.
И док све изгледа крајње јасно, на локалу влада тотална збуњеност. Опозиција још увек чека инструкције својих централа, али и када их добије, имаће проблема да их реализује. Кадровска истањеност, сујете и поделе не обећавају фит форму за изборе. Нема мира ни међу напредњацима. Додуше, они већ одавно „ дижу“странку. Њихова највећа предност је њихов кандидат који – „ради“ за њих.
У највећем проблему су – социјалисти. Они су по први пут (ако не рачунамо оно кад им је Милошевић из Хага поручивао да гласају за Шешеља), без свог председничког кандидата. И то што је Ивица Дачић пристао на нагодбе је разлог тихог, и не тако тихог, незадовољства међу локалним одборима. У Смедереву је, наводно, како за Наше новине каже извор из ове странке „све у најбољем реду“.
У пракси је малкице другачије. Да ли је, како се спекулише, премијерска фотеља разлог због које је Дачић жртвовао слику о моћној странци, знаћемо тек када се буду сводиле постизборне рачунице. Већ сада се шушка да кампању социјалисти на терену неће „одрадити“ како се очекује. Бирачко тело које традиционално у Смедереву гласа за социјалисте је непредвидиво. Није тајна да је њихов омиљени политичар (ваљда после Ивице) Вук Јеремић јер има „еспеесовско порекло“. Осим тога, још увек постоји она „стара гарда“ која чува успомену на Милошевићево доба, па ће се многи, и на овим изборима сетити Слобиних хашких порука. Хоће ли им, као тада, бити ближи радикалски кандидат?
Не треба заборавити ни „унутрашња дешавања“. Смедеревски социјалисти су у се претходних неколико година рашили по шавовима, а један од разлога пуцања љубави међу друговима, био је управо однос са напредњацима и градоначелницом. Многи од њих и данас подсећају да нису у званичној коалицији у локалу, а да једна фотеља и један већник нису довољни за политичку трговину.
На другој страни и напредњацима смета што социјалисти због оваквих договора на врху претендују на заслуге и у Смедереву. Зато ће еспеесовски „теренски рад“ бити и те како на провери. Претходне изборе СПС у Смедереву је изнео на име Милије Баровића. Пост фестум, он је изабран и за председника ГО СПС, и цех ових избора (поново) ће ићи на његов конто.
Мислите о томе.