Медијски угао стварности

Имам скоро деценијски стаж у донкихотовској борби против друштвених мрежа, риалити шоу програма и, генерално узев, онлајн живота, као замене за стварност, садашњост, ововременост… Не апстрахујем све предности и погодности интернета и информатичке револуције (уосталом и овај текст, или целу емисију, много је лакше послати мејлом или гугл драјвом) али сам за стварање јасне дистинкције, вододелнице између реалног и виртуелног живота, прецизније, за јасно разликовање класичног медијског простора од инфлаторног, неуређеног, хаотичног сајбер спејса.
Потребе за тим су вишеструке и сигуран сам, цивилизацијски нужне. Риелити шоу програм „Парови“ који својом приземношћу, ниским страстима и лаком забавом,стиче атрибут авангарде кича и неукуса, врхунац је негације класичних медија и показатељ да људска цивилизација коначно мора да каже – доста је било!
Медији су новине, радио, телевизија и званични интернет портали или странице. По дефиницији, која никако није подложна нововременским изменама и редефинисањима, медији су званична средства пласирања информација, огласа и порука, значајних за друштвену заједницу, ограничени медијским законима и уређивачком политиком, помогнути у фундаменту основним принципом слободе јавне речи!
Ништа више, али ни ништа мање од тога! Све изнад тога је блато медијске манипулације, све испод тога је муљ псеудоновинарства и издаваштва!

Радио Милева, зид и тараба за постове
(лајкови и дислајкови само уживо)

Уосталом, друштвене мреже, усменог типа, постоје од кад је света и века. Шта је чувена „Радио Милева“ него врста усмене друштвене мреже, без слике и тона. Основна информација Радио Милеве, на пример је да Станојка вара Живорада са Милојком, имала је као и Фејсбук усмене лајкове, дислајкове, коментаре, шерове. Кратко добацивање сељаку на бициклу, који пролази поред сеоске продавнице : „ Ди си свињар!“ јесте облик твита, а његов кратак коментар, у пролазу док му моравски поветарац лепрша ногавице око кондура и педала на бициклу: „Еве ме коњар!“ – није ништа друго него ретвит. Трачеви, оговарања, измишљања и подметања, видови су хејтовања и фејковања, са фалсификовањем профила у виду лажних писама, цедуљица или дописа…
У чему је разлика!? Па у чињеници да никоме, никада није падало на памет да то озваничи и објави као информацију у медијима! Шта би дао Чаруга, двадесетих година прошлог века, да је било Хепи телевизије и да је могао, као данас Кристијан, да објасни како је он у ствари фини господин, који робинхудовски пљачка богате и даје сиротињи, а не осведочени лопов и разбојник! Али није могао, Политику су тада држала браћа Рибникар, а не браћа из Сталаћа! Њих обојица и чувени Милојица! Медији су она места, где ћете прочитати квалитетно написану, интерпретирану и друштвено одговорно и уређивачки нужно контролисану информацију.
Све остало, господо и даме, другови и другарице, обично је торокање и оговарање, писаније на тараби нашег уклетог турског вилајета!