За своју децу желимо само оно што им припада

РОДИТЕЉИ ДЕЦЕ СА ХЕНДИКЕПОМ ПОРУЧУЈУ

Не желимо ни мање ни више од тога, нити да будемо повлашћени – каже за Наше новине председник смедеревског Удружења родитеља и старатеља деце са хендикепом које је прошле недеље одржало годишњу Скупштину. Била је то прилика да се захвале свима који су им у протеклом периоду помогли на различите начине.

Ово удружење основано је крајем 2014. пре свега зато што се испоставило да постојећа друштва не могу у потпуности да испуне потребе деце се хендикепом, њихових родитеља и старатеља. Од стране неких сличних организација, тада су били дочекани на нож и дуго је времена требало да прође док се сви нису уверили да ово удруживање није настало из жеље да се саботирају остала друштва, већ да би се деци са хендикепом омогућио што бољи, свакодневни живот.
Било је тешко, 2015. године нисмо имали никаквих средстава, а 2016. смо добили извесну суму из буџета града, реч је о 190 000 динара и то је финансијски извештај који усвајамо на овој годишњој Скупштини. Од дела тог новца смо набавили рачунар и штампач, то нам је на почетку било најважније. Радимо у отежаним условима јер немамо просторије, па користимо оне које припадају Удружењу особа са ампутираним екстремитетима, они су нам изашли у сусрет, хвала им, то нам много значи, знамо да понекад и њих ометамо, јер нас је много, али немамо избора. Градоначелница је обећала да ћемо и ми добити просторије јер је првобитна замисао и била да се ту окупљају наша деца, да се међусобно друже, упознају. Имали смо већ неке излете и турнире и они су одлично реаговали, што нас је охрабрило – каже Слађан Јовановић председник Удружења родитеља.


Ово је значајније уколико се има на уму да су деца са хендикепом, према речима нашег саговорника и даље често маргинализована и дискриминисана, почевши од улице, до установа и институција где се то најмање очекује:
На жалост и даље су наша деца запостављена, ми имамо таква искуства и случајеве чак и када говоримо о здравственим установама или Центру за социјални рад. Ми не тражимо да будемо повлаћени, већ да нас третирају као све остале. При том мислим да се такве ствари догађају и из чистог незнања, па је последица та да не можемо да остваримо права која су деци гарантована јер смо добили погрешну информацију. Зато ћемо и преко удружења покушати да то променимо, да дајемо правне савете нашим члановима – додаје Јовановић.
Поводом годишње Скупштине удружење је позвало све добротворе који су претходних месеци подржали акцију „Чеп за хендикеп“, како би им сибмолично, биле предате захвалнице за пружену помоћ. То су бројне установе, предузећа, црквене и друштвене организације, приватни предузетници. Међу њима и Самостални синдикат Хестила:
Познато је да ми нисмо рад базирали само на помоћи нашим радницима, већ и шире у нашем друштву. Тако настојимо да помогнемо удружењима, организацијама, многи се јављају на адресу нашег синдиката и појединачно… На жалост живимо у таквом времену да је помоћ потребна многим нашим суграђанима, а дешава се да нам се обраћају и из других градова за тако нешто. То су минимални износи, али се ипак трудимо да испоштујемо сваку ту молбу. Конкретно, у акцијама овог удружења, сакупљању затварача, у железари су учествовали сви радници, без обзира на то из ког су синдиката. Ангелина Павић, наш члан је то иницирала и активирала све нас остале. Драго ми је што смо били прилици да помогнемо и спремни смо да то чинимо и будуће, то сам казао и председнику удружења који на нашу помоћ увек може да рачуна – поручује Синиша Прелић, председник Самосталног синдиката Хестила који је за ову прилику обезбедио и новчану донацију.
Након што је, током Скупштине, Јовановић истакао актуелни проблем настао због тога што удружење нема комби или слично возило којим би могло да из Гроцке преузме већ пристиглу помоћ за породице чланова из Смедерева, Саша Чуровић, приватник, који тренутно и председава смедеревским Ротари клубом, а коме је такође била намењена једна захвалница, поручио је да ће обезбедити возило потребно за превоз донације.
Иначе, акција „Чеп за хендикеп“ је одлично прошла тамо где се за исту чуло. Прошле године, Удружење родитеља и старатеља деце са хендикепом продало је 1,2 тоне затварача и тај приоход је био и више него добродошао:
Од тог новца смо купили пелене за децу и хигијенски пакет за једну породицу, обезбедили смо и пакетиће за децу старију од 10 година која нису ушла у неке друге донације којима су новогодишњи поклони пре тога били обезбеђени млађима од тог узраста. Али, не можете то тако да гледате и оно дете од 11 година се подједнако радује пакетићу, као и оно млађе, зато смо одлучили да пакетића буде за све. Веома сам задовољан одзивом када је реч о установама, највише су нам у сусрет изашли најмлађи, нисам могао да поверујем када сам видео колике су гомиле затварача сакуљпене у вртићима. Доста је прикупљено и у школама, има и неколико ресторана и киоска који нам помажу, али не допиремо до шире јавности, већина људи у Смедереву не зна да може да нам помогне на тај начин. Ево, путем ваших новина молим све који желе да учествују, треба само да сакупљају пластичне затвараче од било које амбалаже и производа. Могу да их донесу у просторије које су испод Центра за културу, поред Етно клуба, или могу мене лично да контактирају на број 064 4062790 па ћемо се договорити. Баш бих волео да се прикључи више људи, нама то много значи, а друге ништа не кошта – закључује Јовановић.
Тренутно, удружење окупља 60 родитеља, али је реалан број деце са хендикепом на територији града много већи. Проблем је што такав списак нема ни Центар за социјални рад, па ће Удружење родитеља и старатеља у наредном периоду, преко школа и месних канцеларија покушати да дође до сваког детета које има хендикеп јер многи родитељи ни не знају да постоји могућност да кроз удуруживање, остваре све оно на шта имају права. Ни мање, ни више, него оно што им следује, како би то на крају казао Слађан Јовановић.