Лолек и Болек у акцији

52

Пише: Весна Ристић

Главне актере овог Кафенисања из милоште зовем Лолек и Болек. Сви се сећамо оних симпатичних ликова пољских цртаних филмова уз које су генерације одрастале. Један је висок и мршав, други округласт и низак, један је спретан, а други смотан. Углавном, редовно упадају у невоље, а још чешће им падају на памет сулуде идеје.
-Наш Лолек и Болек одавно нису дечаци, али им је понашање инфантилно – описује их моја другарица, женски злобно док испијамо редовну кафу трачару. На једвите јаде налазимо слободан сто на градском шеталишту. Сунчани дани попунили све градске баште, а конобари не постижу да опслуже све госте.
-Да питаш било кога у овој башти да ли су чули за нашег Лолека и Болека, претпостављам да би неко и потврдно климнуо главом…Али, ако би поставила мало теже питање, рецимо шта ради дотични двојац (свако по на особ, наравно) , е то би било питање за награду.
Моја другарица је данас баш цинична. Обично у ово време ( мислим на изборе), кад су странке на „готовс“ она немилосрдно решета све актере који изнова и изнова хоће да буду битни.
-Ти никад нећеш бити неки фактор у политици – пресецам ја њено удубљивање у структуру личности инфантилних дечака. – У подели политичких улога не користе се само најјачи ликови. Па ваљда си читала Макијавелија – подсећам је на танушну књижицу коју је сигурно држала у рукама.
-Па то и причам – буни се она. – Политичке опције и пропадају због кадровске политике. Ајде, једном добијеш неко место због неких заслуга… Али, то не може да буде правило…
Моја другарица је у праву. Знам причу коју она изнова и изнова понавља. Два лика ушла у политику и никако из ње да изађу. Напротив! Нико не може да их истера. Са сваким изборима они постављају нове захтеве.
-У политици је све дозвољено, али њихови потези су кварни к`о кваран зуб! – не престаје она да их товари. – Обојица уцењују својим комплексима и проблемима, и што је најгоре, сви знају за њихове услове.
-Па нису једини… опет ја изигравам помирљиву страну у овом кафенисању, али овога пута моја другарица не посустаје.
-Један има Наполеонов комплекс, а други не сме жени на очи ако нема велику плату! Па замисли која је то спрдачина!
-Трпи их њихова странка…грицкају они…
-Не, ниси у праву! – она толико галами да ја очекујем да се и гости који седе у нашој близини, изазвани овом њеном прозивком, укључе у разговор. – Они бре не грицкају, они ждеру наш хлеб!
-А што си се ти мајке ти, поново окомила на њих?
Она ме гледа као да се пита да ли сам нормална, али ипак одлучује да ми објасни: -Лолек и Болек одлепе у време избора. Унапред размишљају како да направе нову калкулацију. А сви знају да би се продали за вечеру.
-Кад би неко хтео да им понуди – кажем, и затварам причу.
До читања.