Дакле, почело је!

96

Србија 2. априла излази на биралишта да одлучи ко ће у наредних пет година бити шеф државе.
Најмање двоцифрен број кандидата заинтересован је за фотељу на Андрићевом венцу, а већ сад се зна да актуелни премијер као кандидат владајуће странке и коалиционих партнера у ову трку улази сам против свих. Опозиција на другој страни није успела да се унапред договори. Тако ћемо уместо једног јаког, имати више мање јаких који ће се прво борити између себе, па тек са Александром Вучићем.
Са оваквим стартом тешко је очекивати фер плеј међу претендентима који кооперативност обећавају (тек) у другом кругу. Ако га се домогну. Избори су заказани за 2. април, а листа кандидата још није коначна. Да би неко био проглашен за кандидата, своју кандидатуру мора да подупре са најмање 10.000 потписа, и да их најкасније 20 дана пред изборе поднесе Републичкој изборној комисији. То није нимало лак посао, а само велике странке са јаком инфраструктуром могу у рекордном року да прикупе толико потписа. Циљ је,наравно, број један на изборној листи, јер се ни промил шанси за глас не препушта противнику. Постоји тумачење да многи по аутоматизму заокруже јединицу. Али, то је већ друга прича.
Но, вратимо нашој стварности.
Изборни старт обележен је општом трком за прикупљање потписа подршке. У Смедереву су прошле недеље сви нотари радили као драгстори. Да цео процес буде мање компликован, јавни бележници су се „уселили“ у страначке просторије. Прошлог петка, у Улици Милоша Великог, испред улаза у ГО СНС ред се добрано отегао тротоаром. Нису само напредњаци стрпљиво чекали да својим потписом дају подршку свом кандидату, већ су то, овог пута,урадили и смедеревски социјалисти. Комплетно руководство, на челу са народном посланицом Весном Ивковић, Милијом Баровићем, Бранчетом Стојановићем и осталом млађаријом… стрпљиво је чекало у реду да подржи свог коалиционог кандидата.
Дакле, политика је вештина захваљујући којој политичке опције годинама остају „језичци“ власти. Иако у Смедереву званично нису у коалицији са напредњацима, социјалисти су и овог пута прогутали повелику кнедлу незадовољства и „пристали“ да се понашају у складу са одлукама централе. У Смедереву су уредно „попунили“ задату квоту потписа подршке, а сада их очекује нимало лак задатак: да убеде чланство да на изборе изађе и гласа онако како је то врх странке истрговао. Е, то ће вероватно бити тема неке постизборне колумне.
Прошле недеље и ГО ДС прикупљао је потписе за подршку Саши Јанковићу. После толико избора, демократе нису нашле кандидата у својим редовима. И они, као и социјалисти имаће проблем да на терену „исконтролишу“ своје гласачко тело. Почетку прикупљања потписа, у ГО ДЈБ присуствовао је и њихов кандидат Саша Радуловић који је из Смедерева и званично почео своју председничку кампању.
Иако председник у Србији нема извршну власт, пракса је таква да се на председничким изборима прелама политика. Тако је било и 2012. када је Николић победио Тадића, а резултат на парламентарним јасно је наговестио „ко ће бити премијер“. Остало је – историја.
Управо зато странке улажу огромну енергију у изборе које нам следе. Све је подређено победи. Тешко је проценити да ли оволики број председничких кандидат подиже излазност или обесхрабрује бираче. Можда је за то најилустративнији феномен Белог Прелетачевића који је као од шале намакао невероватан број потписа.
Србија је, ипак, уморна од избора.
Мислите о томе.