Представа и цвеће за срећан Oсми март

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ХЕСТИЛА ОПЕТ НА ХУМАНИТАРНОМ ПОЗИВУ

Самостални синдикат железаре, ове године је мало освежио традиционалну акцију осмомартовске посете Дому за стара и незбринута лица. Цвеће је било и биће неизоставно, али овога пута је за кориснике организована и представа коју су извели млади из Аматерског позоришта МЗ Славија.

Који год били, за људе трећег доба, поготово оне које нису са својим најближима, празници неретко доносе сету и жаљење за неким прохујалим временима. Усамљени људи, склони су томе да још интензивније проживљавају тужна осећања. Свесни тога, а у жељи да међу наше старије суграђане унесу мало радости, искористивши осми март као повод, представници Самосталног синдиката у Хестилу, поново су посетили Дом за стара и незбринута лица. Свакој баки, осмех је измамио по један црвени цвет, а сви заједно су се још више и дуже смејали током представе која је такође, у склопу ове акције била организована.
Посета Дому за старе поводом Дана жена је наша традиционална акција али нисмо ми једини који то чине, знам да има много организација и удружења која раде исто то. Циљ је да старијима покажемо да нису заборављени, нарочито када су неки празници у току, да као што долазе њихова деца, и ми настојимо да им улепшамо тај дан, да се мало дружимо. Ове године смо са позориштем МЗ Славија преко учитељице која ради у Цвијићевој школи дошли на идеју да и млади пођу са нама, да одиграју представу за све кориснике Дома. По њиховом расположењу видим да им се то допада, и деца су радо прихватила тај позив, па мислим да је то на обострано уживање. Ето, намера је била да мало освежимо акције овог типа, деца ће их свакако развеселити. Није нам ни сада, као што нам ни пре десет година када смо покренули ове акције, циљ да се рекламирамо. Хтели смо да пошаљемо поруку да није тешко бити солидаран и да друге мотивишемо да и они размисле о оваквим стварима. То је уједно и позив свим нашим суграђанима да се, без обзира на то да ли постоји неки конкретан повод или не, сете да у комшилуку имају неке старије особе, нечије баке и деке или пак људе који су сами и које нема ко да обиђе и да им помогне. Свако од нас би требало да се замисли над тим и да размисли може ли на било који начин да другима око себе олакша живот. То није увек новац или нешто материјално, понекад је довољна лепа реч, да неког саслушате или урадите нешто уместо њега. У ово време када се сви боримо да преживимо, стално негде јуримо, бавимо се виском политиком, глобалним проблемима, великим питањима, дајте да мало погледамо људе око нас, нешто сигурно можемо да променимо – каже Синиша Прелић, председник Самосталног синдиката Хестила Србија. На питање да ли је, након поприлично емотивног сусрета са члановима Удружења родитеља и старатеља деце са хендикепом, било речи о још некаквој врсти помоћи коју синдикат може да обећа, Прелић поручује:
Врло ме је погодио тај сусрет, нисам очекивао да ћу се баш тако осећати, али онда сам чуо њихову причу и видео све то… Помогли смо пре тога, па и тог дана, а сада смо појачали акцију „Чеп за хендикеп“ у фабрици и настављамо са тим. Са председником удружења остајемо у контакту, неће се зауставити на томе, знам да имају проблема, колико год будемо могли, ми ћемо помоћи. То заслужују та деца и њихови родитељи који се боре сваки дан. Ево, позивам све људе у овом граду да се и они прикључе.