Решење једачине са квадратуром кругова

41

Повукао сам у последњем тренутку прошлонедељну колумну под називом ,,Много буке ни око кога”. Искористио сам право вета, као Руси у савету безбедности, и нисам погрешио. Мишљах (у аористу) да бих био (у плусквамперфекту) погрешно схваћен, тада, док страсти још беху вреле, главе превруће, а разум преслаб. Сада, када је лишће прекрило Лисабон и сву „квадратуру кругова“ фонтане, остаје исти ламент, који хтедох да поделимо прошле среде – За кога су звона звонила? Једини који ће имати било какву корист од „дешавања народа“ смедеревског биће поменути Георгиев, којем је као у Нушићевом „Сумњивом лицу“ порасла нумера, па ће многи напаљени клинци сад њега да траже по гласачком листићу, мислећи да је он председнички кандидат!? А, кад га не нађу поништиће листић или гласати за првог на листи или првог познатог кандидата!! ПР и адвертајзинг аутогол са 30 метара… главом…

Аутор ових редова је 15 година, од 1992. до 2007. барем једном годишње, а некад и чешће, похађао, као уредник и новинар некад моћног опозиционог Радио Смедерева, семинаре у организацији АНЕМ-а, Ајрекса, ЦЕСИД-а. Професор на ПМФ-у Зоран Лучић, кога сам укључивао у програм увек о избоорима, деценију и по полушавао је да ми објасни компликовану изборну математику и предикцију резултата. Никада је нисам до краја схватио, јер је то мултидисциплинарна функција друштвено-политичког тела, изражена кроз бројне непознате и увек нове факторе утицаја. Озбиљна наука, којом се у Америци, рецимо, баве тимови најбољих ПР и адвертајзинг сручњака, социолога, психолога, комуниколога, статистичара, математичара, чак и биолога-бихевиориста!!!
По том моделу, или макар приближно – опозицији се неће свидети – једино ради тим Александра Вучића. Темељно, свеобухватно, прецизно испланирано, опрезно димензионирано, са јасном поруком за цињне групе којима се обраћају. Парафраза слогана Олимпијског покрета и духа Altius, Fortius, Stroncius – Брже, јаче, боље – погађа у мету. Он је чак спреман са својим тимом да се поиграва и увредама на свој рачун и претвара их у предност.

Остали, за сада, немају довољно квалитетне слогане или немају довољно аутобуса. „Ми смо ти људи које смо чекали !!??“ је порука у првом лицу множине са повратном заменицом и смислом обраћања себи или себи блиским људима, као да се избори спроводе због нас… ДЈБ има солидне али већ виђене слогане, а спотове тек чекамо… Почели су и обиласци градова и митинзи. Ах, да и ти аутобуси… Кампања је, сасвим је нормално да аутобуси језде Србијом. Да смо Америка, ал нисмо ни финансијски ни географски, летели би авионима. Овако, аутобус нам је судбина. Баш као и деведесетих, када је у кампањи, најбољи српски премијер пре Вучића, Зоран Ђинђић, искључиво путовао Србијом у аутобусу. Аутобусом је, са својим сарадницима и симпатизерима, на митинг у Смедерево, 1993. Из аутобуса је право дошао у студио Радио Смедерева у емисију…

Али, на крају, вратимо се изборној неједначини. Слогани, спотови, митинзи, емисије… Све то пута још десет непознатих фактора и само један познати – резултат минулог рада. То је једино решење те квадратура кругова на фонтани, док лишће прекрива Лисабон…