Никад неће бити готово!

56

Полагањем венаца на споменик жртвама, Смедерево је прошле недеље тихо обележило 18 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Тог 24. марта прве НАТО бомбе пале су на Смедерево, Приштину и остале градове… НАТО пројектили погодили су, у 19 и 55 и ракетну базу у Вучаку. Рат који нисмо хтели, стигао је и на наша врата. Тако је почело.
Осамнаест година после, још увек нисмо израчунали колико нас је решетање земље из ваздуха уназадило у сваком погледу: људском, економском, материјалном…
Не постоји прецизан податак колико је живота изгубљено у бесомучним нападима НАТО авијације. Процењује се да је страдало између 1.200 и 2.500 хиљаде људи. Рањено је 12.500 становника. Међу жртвама је много цивила и много деце.
У нападима који су трајали 11 недеља уништена је инфраструктура, фабрике, мостови, путеви, школе, болнице, медијске куће, војни циљеви… Сумрак европске цивилизације и највећа европска срамота трајала је равно 78 дана. Све норме пале су у воду. Први пут после Другог светског рата, без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, НАТО алијанса обрушила је своју авијацију на једну малу земљу.
Сећам се, да смо тај 24. март у граду сви дочекали са зебњом и неверицом. До осам сати увече, кад су пале прве бомбе, још увек смо се надали да се то неће догодити. Нисмо веровали ни кад смо сазнали да авиони полећу из Авијана. Потајно, ваљда је то иманентно људској природи, и даље смо били убеђени да ће све проћи само са застрашивањем… Али…
Ловачки авиони, тог 24. марта 1999. полетели су из НАТО базе Авијано из Италије. Напад је почео око 20 часова. Затресла се Србија. Гађани су најпре војни циљеви – касарне и противваздушна одбрана. Тресла се Батајница, Приштина… а међу првим циљевима било је и Смедерево.
Првих дана смо сви потајно очекивали да ће све то проћи за дан-два… максимум недељу дана ваздушних напада. Није пролазило. Дуга кампања бомбардовања систематски је разарала земљу. Статистика је језива: НАТО алијанса је у 30.000 налета борбених авиона испалила преко 50.000 разорних пројектила. Према неким руским изворима, за 78 дана константног бомбардовања, на Србију је изручено преко 90.000 пројектила.
У овом рушилачком походу без преседана, према званичним НАТО извештајима, коришћени су и пројектили са осиромашеним уранијумом. Зато ништа није готово. И никад неће бити готово. Време полураспада уранијума U238 je 4,5 милијарде година!
„Колатерална штета“, како су цинично образлагали невине жртве, прати нас и 18 година после. Број оболелих од малигних болести је у рапидном порасту.
То потврђују и подаци Батута – Института за јавно здравље Србије. По истраживањима, број оболелих од леукемије и лимфома повећан је у последњих десетак година за 110 одсто, а умрлих од ових болести чак за 180 одсто!
Последице коришћења овакве муниције не осећа само становништво Србије. Жртве су и војници који учествују у мировним мисијама на Косову, а ветрови и кише су радиоактивни отпад расејале по читавом Балкану.
Зато, никада неће бити готово!
Мислите о томе.