До престижне награде уз помоћ вредних сарадника и посвећеног колектива

86

ДР НЕНАД ЂОРЂЕВИЋ ДОБИТНИК  ПРИЗНАЊА „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ“

Познатом и признатом лекару смедеревске болнице, али и руководиоцу и менаџеру др Ненаду Ђорђевићу, признање „Капетан Миша Анастасијевић“ припало је у категорији – најбољи менаџер у јавном здравству. Како се наводи у образложењу стручног жирија којим је председавао проф. др Радован Пејановић са новосадског Универзитета, Ђорђевић се истиче радом и пословном визијом у правцу развоја и просперитета региона Браничево – Подунавље и целе Србије. Ово признање, које се састоји од плакете и златника са ликом познатог српског добротвора, нашло се у рукама још 19 лауреата на свечаности одржаној прошле недеље у Културно-просветном центру „Јован Шербановић“ у Жагубици.

Вест да је номинован за престижно признање „Капетан Миша Анастасијевић“, у категорији – најбољи менаџер у јавном здравству, за др Ненада Ђорђевића, директора Опште болнице „Свети Лука“ у Смедереву, и његове најближе сараднике била је својеврсно изненађење. Нисмо, каже др Ђорђевић, знали да смо се нашли у кругу кандидата за ово велико признање, и додаје да оно не припада само њему, већ, пре свега, његовим најближим сарадницима, али и целом колективу болнице, која од добијања акредитације до данас бележи вредне резултате и помаке у раду.

И на наше питање – како се постаје најбољи менаџер у јавном здравству, др Ненад Ђорђевић у први план ставља сараднике и запослене у смедеревској болници.

– Најбољи менаџер у јавном здравству постаје се лако ако имате добар и стручан тим и вредан и посвећен колектив. Ми смо у процесу добијања акредитације увидели да у нашем колективу постоји тимски дух, а њоме је непосредно било обухваћено око 15 одсто запослених, док су посредно сви били укључени у тај одговоран посао. Дакле, уз подршку запослених и добар тим сарадника, који разумеју шта заиста желите да постигнете, лако се постаје најбољи менаџер.

Велики број људи у јавном здравству стреми ка врху, али само мали број до њега и стиже. Међу њима је и наш саговорник, а на том трновитом путу менаџер сваке здравствене установе у Србији, уколико жели да постане успешан, мора да води бригу о свему и свачему. Да, како каже др Ђорђевић, доследно следи мисију и визију установе на чијем је челу, гради тимове сарадника и рационално управља средствима, увећава квалитет и обезбеђује ресурсе како би се изашло у сусрет све већим захтевима пацијената.

Резултати менаџера морају бити мерљиви и кроз задовољство медицинског и немедицинског особља. Он мора једнако да има слуха за бриге особља и пацијената и ефикасно планира решавање тих брига. Награђује достигнућа и признаје заслуге.

Иза доброг менаџера и његовог тима стоје резултати, а јавности је познато да су у последње три године у смедеревској болници учињени значајни помаци, како на уређењу простора и кадровском јачању, тако и подизању нивоа опремљености болничких капацитета.  

-За последње три године отворили смо ново Онколошко одељење и нову Коронарну јединицу. Готово сви делови болнице су више или мање реновирани. У овом тренутку, после 10-ак година рада, реновира се Ургентно-пријемни блок, заокружен је систем депоновања и уклањања медицинског отпада са свим неопходним сертификатима, повећан је број лапароскопских хируршких интервенција. Не успевамо још увек да у потпуности развијемо једнодневну хирургију, понајвише због отпора међу пацијентима, јер човек када је оперисан сматра да бар неколико дана треба да остане у болници. Задржали смо број порођаја на нивоу из претходних година, што је, такође, успех, јер многа породилишта у Србији бележе значајан пад у тој области. Свих ових година трудили смо се да у болници функционише комплетна дијагностика. Имали смо, на жалост, мањих проблема са радом скенера, јер је његово одржавање веома скупо и врло је тешко обезбедити резервне делове којих нема у земљи, већ се набављају из иностранства, Ипак, мислим да смо релативно брзо отклонили квар на скенеру. Током прошле године набавили смо много медицинске опреме, и набавком два најсавременија апарата, смањили време чекања на ултразвучне прегледе. Проширили смо обим оперативног лечења, а сваког тренутка очекујемо и увођење најсавременије методе операције катаракте, тзв. „Фако методу“. До средине априла апарат треба да стигне у болницу. Истовремено настојимо да обезбедимо едукацију запослених за нове методе лечења које уводимо као праксу у нашој болници.

 

Шта су данас највећи изазови за јавни здравствени менаџмент у Србији, па и Смедереву?

-Пацијенти су, више или мање, незадовољни чекањем. Ми покушавамо да им објаснимо како радимо у отежаним условима, пре свега због мањака запослених у односу на потребе које имамо, али и да се трудимо да тај проблем осете у што мањој мери. Наш највећи изазов је помирити интересе пацијената и здравственог особља. Пацијенти треба да схвате да максимално покушавамо да им помогнемо, али и да у неким тренуцима не можемо да им пружимо услугу онолико брзо колико они очекују. Све што је неопходно и хитно трудимо се да се уради ако не истог дана, а онда исте недеље. Скенер је поново прорадио почетком прошле седмице и сви пацијенти којима су били заказани конзилијарни и контролни прегледи у Београду добијали су резултате скенера у року. Наравно,  некад је тешко све то постићи, али колеге, поготово на рендгену, веома се труде да изађу свима у сусрет. Код ултразвучних прегледа постоје, такође, приоритети и хитни упути који се завршавају на време. Ми немамо листе чекања за оперативне захвате, осим за операцију тоталне протезе кука. Не зато што не би могли више да их радимо, већ што је број медицинског особља на Ортопедији толики да заиста не можемо да уграђујемо више од једног вештачког кука недељно. Међутим, ни та листа чекања није превелика и много је краћа него у другим здравственим установама.

 

Многи сматрају да би лечење требало оставити лекарима, а руковођење здравственим установама препустити „цивилима“. Ви их постигнутим резултатима очигледно демантујете!?

– У теорији здравственог менаџмента постоје различити концепти управљања, од тога да директори установа треба да буду економисти и правници, до тога да их воде лекари. Америка је највише мењала те концепте и сада им пола здравствених установа воде економисти, а пола лекари. Ако мене питате, мислим да је за наше здравство много боље да установе воде лекари. Економисти или правници, што је видљиво у Америци, виде само бројеве, тамо морате да имате осигурање, а уколико га немате болница није у обавези да вас лечи, јер немате паре да лечење платите… Код нас је здравство још увек један вид социјалне категорије. Из тог разлога много је веће саосећање здравствених радника према пацијентима, него што би то могли да очекују од економиста или правника. Они се сигурно више разумеју у економију и право, али се не разумеју у лечење људи. Сем тога лекари-менаџери здравствених установа у својим тимовима имају и економисте и правнике. Због свега тога мој став је јасан – за функционисање здравственог система у нашим условима боље је да здравственим установама руководе лекари.

 

И у наставку године пред Општом болницом Свети Лука су велики изазови. Који су највећи?

Највећи изазов ове године биће почетак реализације два ИПА пројекта у прекограничној сарадњи са Румунијом. То су пројекти који ће нам омогућити да коначно средимо психијатријско одељење, које има проблема због старости зграде у којој се налази, али надамо се да ћемо по завршетку радова имати репрезентативни објекат који ће осликавати неко време с почетка 20. века када је изграђен, али све услове за савремено лечење психијатријских пацијената. Други пројекат односи се на даљи развој ендоскопске хирургије, као приоритета и златног стандарда у лечењу пацијената. Лапароскопска хирургија сада у свету обухвата близу 90 одсто свих хируршких захвата. Осим за Службу опште хирургије, током прошле године обезбедили смо и опрему за лапарскопске операције на Гинекологији и Урологији, у жељи да лапароскопију проширимо и на неке друге наше службе.