Не постоји рецепт за успешан тим

53

ВЛАДИМИР ГРБИЋ ПРОТЕКЛОГ ВИКЕНДА ПОСЕТИО СМЕДЕРЕВО:

Грбић је одржао показни тренинг, промовисао свој камп и говорио о актуелном тренутку српске одбојке.

Владимир Вања Грбић један је од најбољих, ако не и најбољи одбојкаш Србије свих времена. Бранећи боје своје земље освојио је 13 медаља. Круна каријере сасвим сигурно му је златна медаља са Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године и титула првака Европе 2001. године. Сребрне медаље освајао је на Светском и Европском првенству 1998, односно 1997. године, Светској лиги 2003. и Медитеранским играма 1991. године.
Са Олимпијских игара 1996. године у Атини има бронзу, а медаље истог сјаја освајао је на ЕП 1995. и 1999. године и Светској лиги 2002. и 2004. године. Зато и не чуди што је 2011. године, као први српски одбојкаш, примљен у одбојкашку Кућу славних у Хулиоуку у САД. По завршетку играчке каријере био је потпредседник Одбојкашког савеза Србије и члан Комисије за развој светске одбојке ФИВБ. Није запоставио ни образовање. По завршетку Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду уписао је докторске студије које очекује да заврши 2018. године.
Рад на образовању, као и нагомилано одбојкашко знање и искуство, требало би да му помогну у раду са младима, што му је и био приоритени циљ по завршетку каријере.
Једна од етапа на том путу је организовање Кампа на Златибору који почиње са радом почетком јула. Тим поводом Вања Грбић је у суботу посетио Смедерево и у Техничкој школи у сарадњи са ОК Техничар одржао показни тренинг. Несумњиво је да су присутни дечаци и девојчице имали шта да виде као најаву онога шта могу да очекују на Златибору. Приоритет није новац већ жеља да се код најмлађих на време уоче многе неправилности и да се делује превентивно и едукативно.
Деца су се много променила у последњих 50-ак година, највише по питању услова живота. По нашим подацима чак 96 процената деце има криву кичму и равна стопала, а посебно забрињава чињеница да је за чак 1500 процената повећан број случајева дијабетеса код деце у последњих 15 година. Ти подаци су врло озбиљни и захтевају системско решење. Ја сам предлагао уџбеник за физичко васпитање за ученике од првог до четвртог разреда основне школе који је одобрен као званичан уџбеник али нажалост није спроведен у дело због незадовољства учитеља. Пошто то није прошло направио сам један велики пројекат са 16 доктора наука под називом Европска школа здравља и физичке активности и сигурно неће бити под покровитељством ниједног министарства ни Владе Србије и реализоваће се у десет наших градова – истиче Вања Грбић.
План је, наставља Грбић, да са људима у које има поверење, са Бањичке ортопедије, направи ортопедски статус деце учесника кампа и да на основу тог налаза деца добију адекватне вежбе корективне гимнастике. Спорт треба користити у циљу здравља, а не као резултате или оправдање буџета онима који инвестирају у спорт.
Врхунски спорт је само врх леденог брега и представља мали проценат укупне популације. Много је више оних који су рекреативци и који никад неће постати олимпијски шампиони. Они су ти који су друштво и којима треба помоћи да боље и квалитетније живе. Поред тога, са стручним људима ћемо спровести моторичке тестове силе брзине и издржљивости да би видели у каквом се стању налазе деца.
По завршетку рада на кампу родитељима, али и клубовима који буду учествовали на кампу, биће у електронској форми прослеђени сви подаци са препоруком шта би требало да се ради у наредних годину дана. Камп се организује у Дому ученика Голија и током свих 28 дана на друштвеним мрежама ће моћи да се прате активности свих учесника кампа са којима ће, осим Вање Грбића, радити проверени и искусни тренери у раду са млађим категоријама. Учесницима кампа на располагању ће бити велика хала од 1500 метара квадратних са четири терена, два терена за одбојку на песку, базен и Стационар Чигота. Очекује се долазак наших најбољих одбојкаша на челу са селектором Николом Грбићем.
Креирамо једну здраву, позитивну причу у фантастичним условима на надморској висини од 1000 метара. Додатни квалитет да ће највише осам детета радити са једним тренером.
Вања Грбић није пропустио прилику да мало прокоментарише актуелни тренутак српске одбојке.
Светска одбојкашка федерација броји 223 земље чланице. Највећа је светска федерација и убедљиво је највећа конкуренција у овом спорту. То довољно говори у каквој конкуренцији наши момци играју. Србија има континуитет и већ више од две деценије готово да нема такмичења са којег се нисмо вратили са неком од медаља. Зато и не чуди што се наша репрезентација налази у категорији пет са још неколико држава чији су буџети најмање десет пута већи него наши. Статус који Србија има у светској одбојци је изузетан и на томе треба радити и даље. Ми имамо сада вероватно више него икад имамо уједначенију репрезентацију са играчима пред којима су још два олимпијска циклуса. Зато је то највећи изазов то одржати на окупу и не разбијати.
Из тог разлога прослављени ас сматра да би требало чудо да се догоди па да се наша репрезентација не нађе на Олимпијским играма у Токију.
Не знам како се не би нашли у Токију. При том мислим на мушку и женску репрезентацију. Требало би да се догоди нешто ван терена и спорта да би се нешто тако десило. Чисто сумњам. Мислим да имамо феноменалну екипу и мушку и женску и можемо јако добра резултат да направимо. Није неважно и то што имамо играче који су добри људи и који много воле своју земљу и веома су решени да успеју. Уосталом, одбојка је најпопуларнији спорт у Србији ии з тако велике базе, уз добар рад и традицију коју имамо, резултат мора да дође.
Вања Грбић се, очекивано, није сложио са констатацијом да у садашњој селекцији нема вансеријских играча каквих је било у његово време.
Имамо играче који играју у најјачим лигама на свету. Атанасијевић је и ове године проглашен за најбољег играча италијанског првенства. Наши играчи су водећи у Пољској, Италији и где год да играју међу најбољима су. У моје време имали смо два играча таквог калибра, Никола и ја. Сада је све другачије. Ја сам имао срећу да сам на терену имао екипу која је могла или морала да истрпи моју хировитост. Знао сам да поред себе имам играче на које могу да се ослоним. Данас у овој селекцији имате Лубурића који уђе уместо Атанасијевића и покаже шта и колико зна. Мислим да ће Атанасијевићу бити врло тешко да се избори за своје место у тиму. То је наша срећа,јер у моје време ми поред Ивана Миљковића нисмо имали другог. На месту примача сервиса имамо Уроша Ковачевића, Петрића, Ивовића и Катића. Никако не смемо да заборавимо и наша три одлична средњака који су међу пет најбољих на свету Подрашчанин, Станковић и Лисинац. Имамо Јововића и Брђевића који тек треба да експлодира. Јововић је позитивно ударен и позитивно безобразан. Ова екипа дише као један и не постоји рецепт за успешан тим. Ми смо били другачији. Они су другачији. Репрезентативни резултати су потпуно супротни од онога што наши клубови раде на међународној сцени.
На питање у чему је проблем Вања кратко одговара: то питање више не морате да постављате мени.