Док једном не смркне…

96

Пише: Весна Ристић

 

Када је на крају фебруара излог Идее у Смедереву освануо префарбан у црно, и онима који се не разумеју у пословање највећег балканског трговачког гиганта било је јасно да је враг однео шалу. Или, по српски, да је ђаво дошао по своје.
Приче о презадужености хрватске компаније, заварничиле су прво у Смедереву. Због неплаћених рачуна закуподавац (овдашње предузеће „Цока“) је у двадесетак објеката које издаје „Меркатору“, искључило струју. Тада је новинарима саопштено да „моћни“ „Меркатор“ месецима не плаћа ни закуп, ни струју, ни воду… Поменута компанија која је запосела најзначајније трговинске објекте у граду, није била „широке“ руке ни према запосленима.
-Неки су већ добили отказ, наводно истекао им је уговор на три месеца – каже ми један радник који не крије да стрепи за своју судбину. – Сви ми овде ћутимо и радимо, и нико нема информацију шта нас чека.
Е сад, све ово је увод у једну другу причу. Иза нас су ускршњи празници, а у недељи „празничне куповине“ било је просто немогуће ући у неки од овдашњих маркета који послују у ланцу „Агрокора“.
-Пет година радим у овом објекту и не памтим да смо имали овакав промет. – каже ми касирка. – Ја сам у поподневној смени имала неколико пута већи пазар од дупле смене коју сам радила за нову годину. А сад смо те невероватне пазаре имали током целе недеље, и то на свим касама.
Моја саговорница каже да се буквално куповало све и свашта, од хране и пића до производа за хигијену, и то све на велико. Додуше, и „Рода“ је повукла маркетиншки потез: омогућила је куповину „на одложено на 300 дана“ и без лимита куповине.
И док трговци поменутог ланца задовољно трљају руке, свако нормалан мора да се запита шта се крије иза овог (не)очекиваног скока куповне моћи Смедереваца? Да уважим и ову „Родину“ последњу акцију, али чак ни ова „доступност“ није разлог овакве неумерене празничне куповине.
Политичари би ову ситуацију са радошћу објашњавали запосленошћу и скоком животног стандарда, али, у овом случају, ни то није разлог. Моја саговорница, иначе касирка поменутог маркета, има друго прилично бизарно тумачење ове ирационалне ситуације.
-Куповало се и за кеш и на картице, али смо овог пута имали невероватну количину чекова у оптицају. Не памтим да смо било који празник до сада испратили са толиком гомилом чекова и одложеним купованима.
И ту је „квака“. Ови чекови доћи ће на наплату тек следеће године. А до следеће године, може свашта да се издешава. Моја саговорница каже да су многи који су ових дана пазарили на чекове, пола у шали, а пола у збиљи коментарисали да „можда чекови заврше у бунару“.
Како то? Па да се вратим на почетак колумне. Док регион тресе афера „Агрокора“ нико не може са сигурношћу да тврди у ком правцу ће ићи стабилизација овог џина на кредитним ногама. На то су рачунали и многи који су се потрошили за празнике типујући да ће евентуални стечај и њихове чекове одвући у стечајну масу. Са надом више –да никад не стигну на наплату.
Док једном не смркне, каже она народна… Али, овде су се неки ипак заиграли.
Мислите о томе.