Шором шајке, улицом дипломе…

52

-…јој, јој, јој, ал` ће да се таласа! Кад се наређају ови нови стручњаци има да процветамо к`о Јапан у време трешњиног цвета.
Моја другарица је баш расположена. Не мари она за депресивно време, ни за облаке и кишу у априлу, она има своје разлоге за осмех који јој не силази са лица.
-Дошло и наших пет минута! – каже она док самозадовољно наручује велике кафе. – Сад ће сви ови мутанти да избауљају на светло дана и покажу у шта су се трансформисали.
Не разумем о чему прича, али кафенисање са њом је право задовољство. Препознајем њене наступе. Крене „шором шајке“, а заврши директно у главу. Док чекам то „директно у главу“ слушам подугачак увод.
-Некад се знало како се стиже до дипломе – сад она већ сужава тему. -У „главу“ смо знали сваког из генерације и унапред смо могли да предвидимо и који ће факултет да упише, и какав ће студент да буде, и кад ће да дипломира… А ово сад…
-Променило се време – кажем ја помирљиво и знам да ће моја „млака“ реакција да је изује из ципела.
-Какво бре време? Па знаш ли ти да имамо епидемију ових менаџера за све и свашта?! Па они сами не умеју да објасне за шта су „специјализовани“ ни каквим би ресурсима могли да управљају. Наравно, под условом да им то неко дозволи..
Знам да је у праву, али нисам расположена да јој додајем жишку. Али, то њој очигледно и не треба:
-Ова деца која се школују по правилима које смо и ми прошли, неће ни да раде са оваквим. Не пристају да им буду „колеге“, а још мање да им ови буду шефови. Зато и „пале“ напоље…
Ова тема ме увек или растужи или разбесни, али у тренутку схватам да моја другарица не покреће ову причу без повода.
-Знаш ли ти колико код нас у јавном сектору има правника? Али, „оних“ правника!? Намножило се то невероватном прогресијом…
-Којих „оних“?!
-Па „оних“ који су завршили по неким ћумезима и то овде по граду. Имаш дипломе „Код Доце“, „Код Јоце“, „Код Микија“… код Мурте, Курте… Као да је студирање ћевабџиница па наручиш десет с луком. У последњих неколико година сваки трећи ћата се закитио том дипломом..
-Па није баш тако… -смирујем ја њен бес.
-Није! Горе је! Сад ти дипломирани имају нове апетите. Хоће да уновче диплому, траже боље место, већи коефицијент… Сад су они „кадрови“. И то није све: покидаће се у трци за директорска, заменичка и остала места. Избори су прошли, сад се вребају позиције за наредни период. Зна се шта је ко кибицов`о.
Ћутим. У осталом ваљда ће ускоро и дипломе на сунце.
До читања.