Представе које терају на промишљање

32

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ:

Свака од представа овогодишњих Нушићевих дана, па чак и она „умотана“ у сјај и бљештавило првог, Нушићем инспирисаног мјузикла, носи озбиљне, пре свега друштвене теме. Ту је једна скица идеолошке заслепљености као порука да репресија буди оно најгоре у људима. Затим, прича о томе шта се дешава када маса поклекне пред болешћу која се зове моћ и утицај снажнијих, као и вечна мука наших људи расутих по свету…

За неку од фестивалских награда ове године ће се борити пет представа. Уз намеру да избор понуди програм примамљив разноликим сензибилитетима, овогодишњи репертоар обухвата неколико класика, али се ту нашло и једно сасвим ново оставрање.

„Мрешћење шарана“ – Како људи постају зли?

Сада већ чувени текст Александра Поповића има дугу и бурну историју. Овога пута, гледаћемо га у режији Милана Нешковића.
Комад је прича о преломним историјским тренуцима, политичким превирањима, великим друштвеним променама које се паралелно догађају у једној кући, унутар мешовите породице малих грађана и сељака који се међусобно боре за власт. Комично је и апсурдно колико у тој борби провејавају душевност и рањивост и смешна људска морална посрнућа. Као и сам писац, и ова представа покушава да мане свог народа, оне најгоре особине на неки начин објасни и да, објашњавајући, тражи неки бољи пут. „Мрешћење шарана“ се догађа у турбулентним временима и репресивном систему који буде звер у људима. Човек има своје анимално биће и не треба се много играти са њим. Ко пусти звер из човека, тај је велики злочинац. Не би нас много требало изазивати да почнемо да једемо руком, да отимамо, да ударамо – да дигнемо руке од салвете, од тањира, од кашике. Не треба руже гајити у подруму и заливати их врућом водом да бисмо видели колико су оне отпорне. Зна се шта с ружама треба радити. Хоће врло брзо ружа да подивља. Хоће човек да подивља… – поручују публици из Атељеа 212.

Како настаје болест моћи…

„Носорог“ је апсурдистичка комедија Ежена Јонеска који га описује као комад у коме је желео да прикаже једно идеолошко загађење. На сцени у Смедереву, ову представу ће извести Народно позориште из Кикинде, а у режији Снежане Тришић која нам представу дочарава као праћење друштва које супротно приниципима еволуције, не напредује, већ напротив, враћа превазиђене моделе понашања и деловања.
У време велике егзистенцијалне кризе у једном градићу сви почињу да се претварају у носороге И групишу у крдо. Носорог преиспитује фанатизам масових идеолошких заслепљености током крупних идеолошких промена И положај појединца насупрот психологији масе или стада. Кроз искуство локалних социолошких И политичких промена ово постаје прича о друштву које регресира уједињујући се у једноумну масу. Занима ме појединац који тада мора да донесе избор – каже редитељка.
Представа за публику, али и све прваке театра којих више нема
Легендрана „Буба у уху“, као што је већини познато, играна је више од четири деценије, да би се након смрти Николе Симића, догодило управо оно чега се плашио – „Буба“ је скинута са репертоара. Али, само на кратко. Сада је пред публиком нова постава која има задатак да нам исприча стару причу француског комедиографа Жоржа Фејдоа, али уз неке мање новине. Отуда иста, а различита Буба у уху КПГТ-а, у режији Љубише Ристића. Ова представа је такође и гест захвалности млађих колега, десетинама глумаца који су током 44 године ову култну представу играли изнова јој се враћајући, што неминовно, сваком извођењу даје посебне емоције.

Трагикомичност живота наших гастарбајтера

„Хор бечких дечака“ је позоришна игра за три чувена имена глумишта који ће нас кроз смех, али и дозу сете, опоменути на све мањкавости нашег менталитета, и онај сурови, гастарбајтерски живот који деценијама пристиска људе са овог поднебља. Схвативши да се од текста који је написао његов колега Мирољуб Недовић, може направити интригантно позориште, Ирфан Менсур је одлучио да рукопис постави као представу и режира. Порука коју жели да пренесе је да се од менталитета не може побећи, али то ни не треба чинити, већ узети оно најбоље. Радња се одвија у једном подруму у Бечу где већ у позним годинама, двојица наших људи покушавају нешто да зараде, али они западу ни најмање нису потребни. Једина веза са светом им је још један „наш човек“ – класичан тип „муватора“. Непрестано очајавајући над неоствареним дечачким сновима, све ће слити у неколико југословенских шлагера…
Подсећамо, у завршници фестивала, на програму је мјузикл који окупља стотину учесника, „Мистер долар“ Позоришта на Теразијама и који ће према речима селектора Братислава Петковића бити доживљај за памћење.