Прелаз на органску пољопривредну производњу

25

Aутор: Биљана Николић

Данас смо сведоци да многи конвенционални пољопривредни произвођачи прелазе на употребу агротехнике која је више прилагођена очувању природних ресурса и животне средине. Многи фактори охрабљују фармере да почну прелазни процес: повећани енергетски трошкови, мањи профит од конвенционалне агротехнике, развој нових система гајења који су доказани као добра замена, повећање еколошке свести потрошача и произвођача, ново и јаче тржиште производа добијених алтернативним начинима гајења и прераде.
Упкос чињеници да често добијају мање приносе и профит, нарочито у прелазном периоду, многи фармери истрајавају, уважавајући економску и еколошку корист у дужем временском периоду. Економска корист овог начина производње је да се поред већих цена производа постижу и значајне уштеде у алтернативним, еколошким начинима производње. На органским фармама утрошак материје и дела енергије потиче из ресурса самих фарми(ђубрива, алтернативна средства за заштиту биља, енергија ветра). Конверзија ка управљању фармом на еколошким принципима доводи до читавог низа еколошких промена у систему. Праћење и мерење промена, које се дешавају током процеса конверзије, могу помоћи фармеру да процени успешност процеса конверзије.
За многе фармере брз прелаз на органску пољопривредну производњу није ни могућ, ни практичан. Много је боље да тај период конверзије буде спорији и у неколико корака. Могу се дефинисати три различита нивоа конверзије који се огледају у повећању ефикасности конвенционалне праксе на тај начин што ће се смањити коришћење скупих, дефицитарних или штетних уноса по животну средину, затим замена конвенционалних уноса алтернативним и прилагођавање газдинства новом сету еколошких процеса.
Формирање органске фарме започиње тек када је фармер сигуран да је направио добар и сигуран план производње са свих аспеката. После донесене одлуке, контактирају се овлашћене контролне организације, које имају акредитацију и дозволу за рад у овој области.
Након закљученог уговора између произвођача и контролне организације, произвођач је обавезан да примењује методе органске производње и производњу обавља у складу са законом о органској производњи. Такође, обавештава контролну организацију сваке године о динамици производње, у року који одреди контролна организација. Води евиденцију о производњи у складу са упуством контролне организације (евидентира употребу ђубрива, средства за заштиту биља, време сетве, жетве, бербе). Произвођач је обавезан да омогући контролној организацији вршење контроле производње и производа.
Временски период који је потребан да се са конвенционалног начина производње пређе на органску производњу зове се период конверзије или прелазни период.
Период конверзије у биљној производњи је за:
-једногодишње биљне врсте најмање две године пре сетве,
-пашњаке и вишегодишње крмно биље најмање две године пре коришћења као храна за животиње,
-вишегодишње биљне врсте најмање три године пре прве бербе органских производа.
Дужина трајања периода конверзије може се скратити тако што се узима у обзир период који претходи почетку периода конверзије под условом да су парцеле:
-биле предмет мера које су утврђене програмима из области заштите животне средине и ако се применом тих мера гарантује да се на тим парцелама нису користила средства која нису дозвољена у органској производњи,
-биле део природне или пољопривредне области која није третирана производима који нису дозвољени у органској производњи у току претходног периода од најмање три године, ако за то постоје докази.
Тај период је најтежи у овом начину пољопривредне производње. Потребне су године да би се савладали проблеми и активирали запостављени биолошки процеси.
Дужина трајања периода конверзије у органској сточарској производњи износи:
-најмање три четвртине животног века животиња, односно 12 месеци када се ради о коњима и говедима за производњу меса,
-шест месеци, у случају малих преживара, свиња и животиња за производњу млека,
-десет недеља, у случају живине за производњу меса која је унета пре него што наврши три дана, шест недеља- у случају живине за производњу јаја. У случају када на пољопривредном газдинству постоје животиње из конвенционалне производње, дужина трајања конверзије у органској сточарској производњи односи се на целокупну производну јединицу, укључујући сточни фонд, пашњаке или било које земљиште које се користи за исхрану животиња и ако се животиње у највећем делу хране производима са те производне јединице, укупни период конверзије за животиње, пашњаке или земљиште може се смањити на 24 месеца.
У органском узгајању пчела, дужина трајања конверзије износи најмање годину дана, осим у случају обнављања пчелињака.
Највећи проблеми током периода конверзије ка органској производњи су економске природе. Повећани су издаци за додатно образовање, скупљање информација и неке инвестиције, као што су подизање живих ограда, преправљање стаја и куповина додатне механизације. Чест случај је пад приноса услед експериментисања са новим културама и техникама, нарочито услед престанка употребе агрохемикалија.