Сумњиво лице и несумњиви плакати

0

ИЗЛОЖБА РАДОВА СТУДЕНАТА ФПУ:

Прве фестивалске вечери, публику је дочекала изложба плаката – радова студената Факултета примењених уметности са одсека за графички дизајн. Инспирација им је било „Сумњиво лице“, али и сва Нушићева дела. Ево како поставку описује њихов професор, мр Здравко Мићановић.

Мићановић најпре подсећа на чудесан усуд једне од најизвођеније Нушићеве комедије по коме је она, парадоксално дуго била управо супротно – неизвођена. Наиме, рукопис је настао 1887. или наредне године, а представа је на сцени одиграна тек 35 година касније.
У међувремену су два управника позоришта одбила да га поставе. Први који је текст видео, управитељ „Краљевског српског народног позоришта“ Милорад Шапчанин, вратио га је Нушићу уз поруку да је најбоље да га спали. Нешто касније и нови уредник Никола Петровић чини исто уз напомену да је „исувише стар да иде у апс“.
На крају, када је Нушић дошао на место управитеља позоришта, сам је себи честитао на том тексту, али такође предложио, опет самом себи, да га носи кући, јер не би био рад да се нађе у његовој управничкој фиоци. Ако и није наслов комедије директно пробудио велики опрез три управника Краљевског српског народног позоришта, међу њима и Нушића, свакако је садржај „Сумњивог лица“, једним својим делом, допринео да наведено дело сачека одговарајућу “политичку климу” за премијерно извођење.
Плакати-радови студената ФПУ из Београда – одсек Графички дизајн настали као вежбе на тему „Сумњивог лица“, у мањем броју и неколико других дела Бранислава Нушића, „живописно“ замешатељство и вишегодишње чекање на јавно представљање, попут свог изворника, нису пролазили. Неки од тих плаката се и свеже довршени налазе ових дана пред посетиоцима, изложени на „Нушићевим данима“ у Смедереву.
Поред чињенице да ови студентски радови нису прошли искуство тако дугог чекања на премијерно појављивањe искрсава и питање које још гласније одзвања: Да ли је део наслова, односно синтагма несумњиви плакати резултат искуства супротног искуству комада „Сумњиво лице“? Или су, можда несумњиви плакати „проверени“ од старта у односу на „Сумњиво лице“? Свакако не! Позитиван одговор, без даљнег, био би неприличан. Синтагма из наслова je више окренута значењу које дотиче уопште промењену позицију плаката данас.
Већ дуго је чињеница да је плакат све мање посредник и преносилац некакве поруке. Он се све мање бави производима и услугама преносећи информације о њима. Некада примарне функције плаката – пренос и посредништво, бледе. Новина је у томе, да плакат, градећи властиту структуру истовремено гради и значење неовисно о спољним чиниоцима али имајући их у виду. Тако је онда и прихватљивија тврдња да и ови плакати-радови јесу несумњиви, односно, ако ту реч сагледавамо и синонимно, онда и поуздани, и апсолутни, и извесни, и савршени, и сигурни, и природни, и безусловни, и неупитни као инспиратори једног новог проблематизовања изабраних тема, у овом случају приближавања Нушићу, или једног новог откривања Нушића. Плакати не упућују на Нушићево дело, већ аутономно говоре о њему. Истовремено се стварају мреже нових односа: доживљаја, асоцијација, утисака, сензибилитета и аутора (пошиљаоца) и судионика, учесника (прималаца), не више само гледалаца-посматрача. Наравно, крајњи резултат тога је пре свега грађење трајнијег односа са делом Бранислава Нушића – каже Мићановић.