Сви који добију неки дар, морају некако да га одуже

42

САЊА ДОМАЗЕТ ДРУГИ ДЕО „БЕЗБОЖНИКА“ ПРЕДСТАВИЛА У СМЕДЕРЕВУ

Овим речима, објашњавајући да ванредни људи, које је Бог обдарио свакаквим талентима, морају то да нечим плате, а да то чине својим делима, Сања Домазет говорила је о другом делу књиге „Божанствени безбожници“. Били они тога свесни  или не, сви тим даровима заправо су „обожени“.

„Божанствени безбожници“ су настали сасвим случајно, тако што је Сањин стриц, Чедомир Домазет сакупио чланке „Иконе ХХ века“ које је она до тада објављивала. То је било више него довољно да скуп есеја 2008. заправо постане – књига. И то она од које ауторка, како сама каже није много очекивала, али се догодило супротно. За веома кратко време дошла је до читалаца и убрзо је више нигде нисте ни могли пронаћи јер је распродата. Тамо где је стала, Сања је наставила осам година касније. Тако су настали „Божанствени безбожници 2“ и још четрдесет есеја о личностима које за које сви знамо, али их заправо не познајемо. Није, Домазетова овде, као ни прошлог пута тек преписала или интерпретирала све оно што на интернету о тим људима можемо сазнати. Напротив, она је, осим књижевног, носилац и дара за право, истраживачко новинарство, оно које захтева потпуну предонаст и много „копања“ како би испод знаних слојева, искрсло оно још старије, а сасвим непознато. Скоро па арехолошки, тај је посао кога се латила чувена Смедеревка, али није готов, јер већ најављује наставак серијала.
Овога пута, ту су Баришњиков, Коко Шанел, Фишер, Путина, Оријана Фалачи, Марија Калас… Безбожници из наслова књиге су, по њеним речима, људи који су дошли на овај свет са наднаравним даром, са великим талентом, са великом могућношћу да на другачији начин прикажу живот, свет, уметност, и који су обожени, односно који су верници а да то и не знају. И ова књига је попут претходне на одличном путу. Нема ту неке велике тајне, ово су врло интригантни људи, важни, дубоко и у вери и кад не знају да то јесу. Сада сам иступила мало храбрије, ту су и они који који нису уметници, бар не у класичном смислу, попут Фишера који то јесте био али у шаху. За Путина сам знала да ће то бити често питање, зашто се и како нашао у књизи. Зато што постоје неке ствари из његове биографије потпуно ван овог света и политике. Његов брат, кога он никада није ни упознао је преминуо током Другог светског рата. Била је страшна глад. Отац је на фронту, а мајка је дала дете у дечији дом, желећи да га спасе од глади, мислила је да ће тамо колико – толико бити боље. Али, хране нигде није било. Дечак је преминуо. Од бола и стреса она се разболела. Рањени муж ју је вративши се са ратишта затекао у болници где је већ била отписана, казали су му да је само питање тренутка када ће умрети. Он је ипак инисистирао да је одведе кући. И тамо ју је, дан по дан, лечио, кап по кап воде, гутљај, залогај, непрестано ју је миловао, тешио и понављао безброј пута: Живи, има наде. Живи, није све изгубљено. Живи, биће нас још, има још живота. И она се опоравила. Касније су добили Владимира – прича Сања Домазет додајући да је њен једини услов за издавача, (у овом случају Службени гласник) био да сама бира које ће текстове објавити. Ова прича о Путиновој породици потпуно је непозната па је публику интересвало на који начин ауторка долази до таквих детаља и шта је све потребно да се тако нешто сазна… Сања одговара да када за нечим трагате, у једном тренутку одговори крену према вама. Ако вас нешто заиста занима до тога ћете сигурно и доћи, поручује Сања Домазет. А до чега је све дошла пишући наставак „Безбожника“, сазнаћете када се упустите у ишчитавање нових редова.