Зашто нам треба Алексин закон?

22

Пише: Весна Ристић

Не дешава се то само другима.
Прошле недеље друштвене мреже окупирао је видео снимак у коме једна девојчица (седмакиња) бруталним карате ударцима пребија другу – осмакињу. Поменути клип, како су јавили неки медији, на друштвене мреже поставила је мајка трагично страдалог дечака Алексе Јанковића. Да подсетим, борба ове мајке и јавности, за доношење „Алексиног закона“ још увек траје. Иако постоји општи конзенсус о његовој неопходности, његово усвајање није ни на видику.
Постоји нацрт закона, али до скупштинске процедуре изгледа да ће још много времена протећи. У међувремену, систем и даље пада пред вршњачким насиљем. Институције су немоћне, механизми су неефикасни, а пракса је застрашујућа. То нам је потврдио и „смедеревски случај“.
Шта знамо о овом случају?
Наводно, све је кренуло од коментара на Фејсбуку. Жртва је, опет наводно, коментарисала видео снимак друге девојчице. Другој се та преписка, очигледно није допала. Прва девојчица је осми разред и похађа ОШ „Др Јован Цвијић“. Кажу за њу да је добар ђак са примерним владањем. У нападу је задобила повреду слезине, ока и рамена. Девојчица која ју је напала је ученица седмог разреда ОШ „Свети Сава“ и тренира карате…
После инцидента сви су се укључили у случај: школе, полиција,тужилаштво, одељење за високо технолошки криминал, родитељи и опет –друштвене мреже. Сви имају предлог „како решити случај“.
У праву су сви они који кажу да је у школама увек било туча. Додуше, женски обрачуни са оволико суровости нису били уобичајена појава. Деца су нам све агресивнија а своју агресивност додатно потврђују на друштвеним мрежама. Шта ту може да уради школа? Не знам да ли сте запазили изјаву директорке ОШ „Др Јован Цвијић“ која са нескривеним олакшањем констатује да се „инцидент није догодио у школи“. Разумем овај вапај олакшања јер – школе су немоћне. То у осталом потврђује и изјава директора друге школе, Веселина Стојковића. Стојковић каже и изјави за КЦН Смедерево да је реч „проблематичној ученици која већ има јединицу из владања.“ Школи су везане руке јер су све мере које им дозвољава Правилник о дисциплинској одговорности ученика, поменутој већ изрекли. Због туче је, прошле године, већ пребацивана у другу школу, а има и јединицу из владања.
Дакле, у Школи су урадили све што им закон дозвољава. Даље су немоћни. По закону не могу чак ни да избаце ученика из школе без сагласности родитеља. Ту прича није готова.
Поменута ученица, како то открива директор, осам година тренира карате у једном смедеревском клубу. Морам да питам, како је могуће да се поводом овог случаја није огласио клуб или тренер који су је оспособили за овакво понашање?! Има ли њихове одговорности у овом случају?
Вршњачко насиље није нешто што се догађа другима. Због злоупотребе друштвених мрежа све је више случајева о којима се говори у смедеревским школама. Алексин закон (додуше још увек у нацрту) предвидео је и ово о чему прича директор Стојковић: да насилник буде суспендован из школе до 30 дана док му се не пружи стручна помоћ. Поменути закон предвиђа и одузимање лиценце и отказ за наставнике који нису препознали насиље у школи. А насиље међу децом нам је постала свакодневица.
Мислите о томе.