Одобрена средства за обнову куле 9

27

ОВЕ ГОДИНЕ СЕ ОКОНЧАВА ОБНОВА ЈЕЗАВСКОГ БЕДЕМА

Регионални завод за заштиту споменика конкурисао је за средства Министарства културе и добио новац за три пројекта. За Смедерево је свакако најважнији онај који омогућава санацију куле 9, а тиме и завршетак обнове Језавског бедема.

Једанаест година након што су почели, у новијој историји најопсежнији радови у смедеревској тврђави, обнова Језавског бедема се ближи крају. Последње што је преостало у том низу јесте обнова куле 9.
Кула 8 је практично завршена, након што буде организована примопредаја у присуству представника Републичког завода и скеле ће бити скинуте. Радовима на кули 9 заокружујемо обнову бедема, а идеја је да се у неком наредном периоду посетиоцима тврђаве омогући један атрактиван садржај – да је погледају управо са тог, обновљеног бедема и да могу да се попну на кулу 7. Наравно, за те потребе треба још неке ствари учинити и прецизирати, пре свега када је у питању безбедност посетилаца. Надам се да се ове године неће поновити проблеми од прошле када нам је процедура јавних набавки била завршена тек када је грађевинска сезона скоро била окончана, па смо морали да радове настављамо у 2017. Ове године Министарство јесте раније расписало конкурс, али је пробијен рок за саопшатавање одлука, па се и ту изгубило око месец дана. Ако се сценарио и понови, у најгорем случају, кула 9 ће бити завршена 2018. Најважније је да имамо средства, 12 милиона је опредељено за њену обнову – каже за Наше новине директор Завода, Дејан Радовановић.
Кула 9 је, као што је то био случај и са осмицом, у солидном стању, нема статичке проблеме попут куле 7 која је прва и урађена, а захтевала је више средстава. Сада се углавном се своди на радове на платформи, а кула 9 има и свод који би такође требало обновити. У плану је и обнова свих зубаца и дерсовање, односно попуњавање спојева на лицима како би зидови били заштићени од сакупљања воде. На питање шта након што се овај подухват који је трајао више од деценије оконча, наш саговорник каже да то треба да зависи од неке дугорочније стратегије и тога шта нам је циљ када је у питању смедеревска тврђава.
Проблем је улазни део, та главна капија која умањује потенцијални ефекат за посетиоце. Људи ни не знају да је ту постојала капија и још једна кула, што је све страдало у експлозији. Ми пројектима имамо покривен цео варошки део, то није проблем, прошле године смо радили пројекат за статичку стабилизацију и санацију куле 11, али је сад питање и средстава и неке стратегије, шта је најбоље урадити. Можда би убудуће средства пре свега требало усмерити у уређење тог улаза, како би људи који долазе имали другачији доживљај када кроче у тврђаву. На неки начин, свака капија је иницијација када улазите у неку тврђаву, у један град, када кроз њу прођу, онда људи сасвим другачије доживљавају тај амбијент. Код нас, они заправо и немају осећај где су то ушли, тек када прођу у Мали град, схвате колико је то једна импозантна грађавина и осете неку атмофсеру средњевековне прошлости, тај снажан ефекат. Треба проценити шта даље, ми можемо да наставимо да радимо део по део, али трудићемо се да саберемо све оне који су важни за такав посао, ако се одлучимо за тај подухват, јер би онда све то морало да иде мало брже на релацији Министарство – локална заједница, да се направи нека дугорочна стратегија, како се тај посао не би отегао у недоглед. Јер, ако је ова реконструкција Језавског бедема која је мањи подухват и финансијски и грађевински, трајао 11 година, тим темпом нећемо далеко догурати у скорије време. Онда ћемо варошки бедем са 12 кула и потпуно срушеним улазним делом, ко зна до када радити – каже наш саговорник. Ту, додаје Радовановић има још проблема, међу којима чињеница да је улазни део метар и по нижи од данашњег прилазног терена, па треба радити на заштити од поземних вода и плављења. Осим тога, ако се реконструише капија, у тврђаву више неће моћи да уђу високи камиони, шатре и слично. Осим тога, питање да ли ишта од тога радити пре планираног измештања колосека.
Осим тврђаве, Завод ће ове године реализовати још два тројекта. Први је наставак археолошких истраживања тврђаве Рам за шта је Министарство определило 700 000 динара, а други, за који је одвојено пола милиона, подразумева да ће наши стручњаци посетити и начинити пресек стања свих непокретних културних добара на територији Подунавског и Браничевског округа. Није могуће бити у 11 општина и 250 насеља непрестано па се споменици мењају и пропадају. Ово ће бити својеврсна ревизија којом ће бити прецизирано тачно стање културне баштине у ова два округа.