Поднета кривична пријава за насилничко понашање

132

ТУЧА ДВЕ УЧЕНИЦЕ У СМЕДЕРЕВУ ШОКИРАЛА СРБИЈУ

Можда више од свих новинарских речи, о овом догађају речитије говори снимак који је кружио Србијом. У тих, свега 14 секунди стало је много тога што сведочи о неким од највећих проблема нашег друштва. Борбени покличи оне која напада и крик друге девојчице сатеране у ћошак, никога нису оставили равнодушним.

Док траје полемика око тога да ли је насиље међу вршњацима уобичајена појава које је било и пре али се томе није придавала толика пажња, откуд толико беса и бруталности у младима, које подбацио родитељи, школство, или читав друштвени систем, ко је кога изазвао и слично, са аспекта закона недоумице нема – ово је чин насилничког понашања, због чега је, почетком недеље, како сазнајемо, поднета и кривична пријава. С обзиром на то да је реч о малолетницама, случај је у надлежности Вишег јавног тужилаштва које ће донети одлуку шта и како даље.
Остаје пак горчина јер млади, оваквим понашањем заправо често вапе за помоћи стручњака. Девојчици из школе „Свети Сава“ (која је тукла годину дана старију ученицу школе „Др Јован Цвијић“) управо ће, међу првим мерама бити додељена и подршка стручних служби. Јер без обзира на то да ли неко вербално испровоциран, физички окршај није и не сме бити одговор:
Ми имамо обавезу да у овом случају појачамо васпитно – педагошки рад кроз ангажовање психолога и других служби. Упућен је и предлог да ученица буде кажњена негативном оценом из владања, али то неће имати неке друге пратеће ефекте и последице. У тренутку када се то одиграло, она је већ имала тројку из владања. Оцена није смањена због насиља у школи јер тога овде није било, иако смо од других ђака чули да се она и раније тукла са вршњацима, ту нисмо могли да реагујемо јер се није дешавало у оквиру школе, али је правила у проблеме тако што је снимала неке наставнике и имала је неоправдане изостанке.
Приметно је да она и иначе има агресивнији приступ у комуникацији са вршњацима, а сада видимо да је то што је успешна каратисткиња јер тренира осам година, употребила на овакав начин. Покушавали смо и раније да помогнемо, ја лично у договору са колегеницом, директорком школе „Доситеј Обрадовић“, одакле је такође премештена. Очекивали смо да ће се ако ни због чега другог, променити јер у ову школу иду и њене сестре. Али њој, очигледно треба посебна помоћ како би научила да савлада ту агресивност – каже директор школе Свети Сава, Веселин Стојковић.
Данима касније када су форуми, друштвене мреже и медији исцрпели овај случај и пребацили се на неке друге теме, остаје најважније питање – колико заправо има беса у нашим школарцима који још увек није ескалирао? Како убудуће изаћи на крај са сличним догађајима? Шта кад све што се сада чини није довољно? И коначно – како ће садашње генерације то васпитавати своју децу ако сматрају да је батинање адекватан одговор на то што им се неко, на било који начин замери? Шта ће бити за десет година када изађу на улицу и не допадне им се „начин на који их неко гледа“?
Ма колико сада сви имали шта да кажу и кривили пре свега родитеље ових девојчица, чињеница је да ово није само проблем две породице у Смедереву. Ово је домаћи задатак за читаво друштво.