Година завршетка значајних пројеката водосднабдевања

55

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ >> ЈОВИЦА СТОЈАДИНОВИЋ, ЗАМЕНИК ДИРЕКТОРА ЈКП ВОДОВОД

Недељу за нама обележило је пуштање у рад нове Фабрике за прераду воде у Шалинцу, једне од најмодернијих у нашој земљи. Овај догађај био је уједно и признање сваком запосленом у ЈКП Водовод на уложеном вишегодишњем труду, енергији, знању и професионализму, али и локалној самоуправи због високог степена разумевања и развијене свести према области водоснабдевања. То је, међутим, тек једна у низу значајних инвестиција које ЈКП Водовод  реализује властитим снагама или уз помоћ локалне  самоуправе. Ради се и гради на више фронтова, а истовремено води рачуна да водоснабдевање буде уредно, те да квалитет воде за пиће одговара највишим здравственим стандардима. О свему томе за Наше новине говори Јовица Стојадиновић, заменик директора ЈКП Водовод.

Шта нова Фабрика за прераду воде значи за Водовод, град и грађане Смедерева?

-Велико задовољство свима нама у Водоводу представља завршетак сваког пројекта водоснабдевања који служи на добро грађанима, а свака нова инвестиција велики је успех и за град и за све становнике Смедерева. Такав пројекат је и нова Фабрика за прераду воде, захваљујући којој смо на градски систем водоснабдевања прикључили за сада три села – Липе, Радинац и Враново, а у наредном периоду и Раљу. Грађани тих села имају сада здраву пијаћу воду и редовно водоснабдевање, уз одговарајући притисак и довољну количину воде. Планирамо, иначе, да Раљу на градски систем прикључимо до краја године, а пројекат за превезивање тог села требало би да буде завршен до краја јуна. Претходно, такође у склопу пројекта Немачке развојне банке (КфВ), изграђена су и четири бунара сирове воде и магистрални цевовод у дужини од 9,4 километра до Радинца. Иначе, са почетком рада новог постројења за прераду воде завршена је прва фаза изградње моравског система водоснабдевања, а већ су спремни пројекти за другу фазу и изградњу магистралног цевовода до Сараораца, како би и остала села која гравитирају у моравском делу временом добила здраву пијаћу воду.

Ово је само једна од инвестиција ЈКП Водовод. Шта се још ради и гради?

-Могу да кажем да је ова година уствари година завршетка већег броја значајних пројеката водоснабдевања на територији нашег града. Ускоро пуштамо у погон и фекалну канализацију у Шалинцу и Куличу. Испитан је биодиск, испитујемо пумпе које треба да допреме фекалије до биодиска, и, уколико не буде неких непредвиђених проблема, очекујем да овај систем, који није радио две године, почне да функционише за неких 10 до 15 дана. Уштеђена средства из КфВ програма пренаменили смо и за неке друге пројекте, као што је превезивање система од Треће висинске зоне до Балканске и улице Старца Вујадина, у дужини од око 3,6 километара, пошто врхови тих улица немају одговарајући притисак воде. Тај пројекат је спреман, а очекујемо само дa Консултантска кућа Сетек заврши тендерисање и изабере извођача радова како би и тај посао завршили у току ове године. Сем тога до септембра очекујемо завршетак пројекта реконструкције водоводне мреже у Железничкој и улици Мите Ценића, радиће се и Пивској улици, а половином јуна настављамо реализацију пројекта водоснабдевања Југово – Орешац – Сеоне. Ово је крупан захват и њиме ћемо становницима тог дела Смедерева обезбедити исправну пијаћу воду из градског система водоснабдевања, и, што је, такође, важно, створићемо услове да Сеоне прикопчамо на градски систем. Завршили смо и реконструкцију дела цевовода у Раљи, а радимо на пројектовању и изградњи фекалне канализације у Липама. Готов је, такође, пројекат за изградњу водоводне мреже у Ковинској улици. Пројекти се раде, али немамо за све довољно средстава. У претходном периоду обавили смо и две реконструкције водоводне мреже. У Вучачкој улици, која са припадајућим сокацима није имала довољне количине воде, извршили смо реконструкцију превезивањем на Другу висинску зону, тако да сада и тих 200-ак домаћинстава имају нормално водоснабдевање. Такође, заједно са грађанима, извршили смо реконструкцију мреже у Похорској улици, у дужини од око 200 метара. Желим посебно да нагласим да ове и многе друге инвестиције не би могле да се остваре без велике подршке Градске управе, односно градоначелнице др Јасне Аврамовић. Без њиховог учешћа и несебичне помоћи све ове послове не бисмо могли успешно да приведемо крају.

Радило се много и још увек се ради и у шумадијским селима на уходавању сеоских аутономних система водоснабдевања. Да ли је тај процес завршен?

-Ми смо прошле године преузели све аутономне системе водоснабдевања шумадијских села, осим Колара. То село, такође, планирамо да превежемо на градски систем водоснабдевања, али највероватније нећемо стићи да тај посао завршимо ове, већ ћемо то учинити наредне године. Девет шумадијских села смо преузели, у самом старту заменили водомере, и, где је било потребно, реконструисали прикључке. Поправили смо много кварова на мрежи, реконструисали и део аутоматике и електрике на бунарима и пумпама, односно резервоарима, у све то су уложена значајна средства и ти су системи сада у нашој надлежности. Урадили смо и пројекат изведеног стања водоводне мреже у Бадљевици. То је завршено, а до краја ове и током наредне године урадићемо за свако село пројекте изведеног стања, како бисмо мрежу, бунаре и резервоаре могли да уведемо у легалне токове. Сви аутономни системи функционишу, а тренутно решавамо проблем у Друговцу са мутноћом воде у бунарима. Предузеће Гео инжењеринг извршиће геолошка испитивања, а такође и регенерацију, односно испирање бунара у том селу. Системе за хлорисање воде – Хлорогене поставили смо у четири села, како житељи тих места не би имали проблема са хемијском и бактерилошком исправношћу воде, а до краја године биће постављен и у петом селу – Биновцу.

Смедерево је један од ретких градова у Србији који годинама уназад нема проблема са квалитетом пијаће воде. Она се редовно контролише и не памти се да је било неких примедби надлежних на исправност воде коју пијемо!?

-И данас је тако. Немамо никаквих проблема са хемијском и бактериолошком исправношћу воде. Ми поседујемо интерну лабораторију у којој се даноноћно контролише квалитет произведене воде, а и Завод за јавно здравље Пожаревац редовно обавља контроле. Нема испада система, сем ситних кварова који се отклањају у оквиру редовног одржавања. Све функционише како треба, а и потрошња је у границама просека, негде између 220 и 230 литара, што је очекивано за ово доба године. Лети потрошња достигне и 380 литара, међутим, у новије време, нешто је мања. У јулу се, рецимо, креће између 340 и 350 литара у секунди. Ипак, стално апелујемо да се вода троши рационално, јер је бесмислено трошити такво богатство на непримерен начин.

Како стоје ствари са наплатом и заосталим дуговањима, нелегалним прикључцима,… Да ли размишљате о корекцији цене воде?

-Не планирамо повећање цене. Као део КфВ програма имали смо потребу и обавезу да постепено повећавамо цену воде. Пошто је део тог пројекта завршен сада немамо потребу за неким битним повећањем цене воде, осим њеног усклађивања са планираном инфлацијом. Мислим да потрошачи до краја године не треба да очекују раст цене воде. Што се тиче наплате, трудимо се да имамо што бољу наплату. Она се у сезони од марта до новембра у просеку креће око 80 процената, што је у овом тренутку сасвим задовољавајуће. У зимском периоду је нешто мањи проценат наплате. Зими, иначе, не очитавамо потрошњу воде, јер отварањем шахти ризикујемо да дође оштећења водомера или неких других проблема. Наплата је, дакле, у границама просека, али ми се стално трудимо да буде још квалитетнија. Највише дугују грађани и предузетници, док са предузећима нема неких великих проблема. Њихова дуговања компензирамо и ретко када има потребе за утужењима предузећа. Предузетници и грађани имају могућност репрограма дуга на рате, од шест месеци до две године, у зависности од висине дуга. У случају неких већих проблема корисник услуга може да се обрати нашем Надзорном одбору са молбом измирења дуга на дужи период. У сваком случају свима који желе да измире заостала дуговања излазимо максимално у сусрет. Такође смо и нелагалне прикључке свели на неку разумну меру. Према нашим подацима тренутно имамо око 200 суграђана нелегално прикључених на водоводну мрежу. Многи од њих одазвали су се нашем позиву за легализацију, али због одређених проблема са документацијом нисмо их још увели у евиденцију. Зато ћемо ових дана, у сарадњи са Градским већем, покушати да изнађемо неко решење како би могли да их региструјемо барем као привремене кориснике. За оне који се нису одазвали позиву за легализацију обратили смо се за помоћ Комуналној инспекцији и Комуналној полицији. Поново ћемо их обићи и покушати да што безболније и те нелегалне кориснике уведемо у легалне токове.