Две не раде, са преостале две – нема довољно података

336

СТАНИЦЕ ЗА КОНТРОЛУ ВАЗДУХА У РАДИНЦУ И РАЉИ ЗБОГ НЕОДРЖАВАЊА НИСУ У УПОТРЕБИ:

Стицај околности, или последица недоговорности, тек, ситуација је следећа: две мерне станице у близини смедеревске челичане више нису у употреби. Са преостале две у центру и на Царини није било довољно очитавања да би Агенција за заштиту животне средине одредила категоризацију ваздуха у нашем граду. Претходних година (када јесте), резултати су показивали да удишемо прекомерно загађен ваздух – треће и уједно најлошије категорије.

 

Не баш тако давно, а након већих проблема и протеста дела јавности, у нашем граду је као веома значајна информација, објављена вест да су две мерне станице, због појачане контроле квалитета ваздуха и емисије штетних гасова, постављене у околини тадашњег Ју Ес Стила. Локална телевизија је једно време свакодневно и објављивала резултате из Радинца и Раље. Подсећамо, реч је о донацији која је омогућила да се и у другим градовима Србије поставе исте аутоматске станице. Набављене су 2006.(произвођач TOA DKK), а обновљене 2010. финансирањем хардвера од стране Ју Ес Стила и на основу договора са Агенцијом за заштиту животне средине Србије, да након истека гарантног рока, одржавање и остане у надлежности америчке компаније, а да станице буду у систему државне мреже коју иначе води ова Агенција. Као што је познато, Агенција свакодневно прикупља и обрађује податке из свих агломерација и зона у Србији након чека израђује категоризацију ваздуха у градовима на годишњем нивоу. Међутим, догодило се нешто апсурдно. После много труда да стране инвеститоре приволимо да на овај начин брину о заштити животне средине, након што је фабрику преузела држава, она иста чији су становници и тражили увођење мерних станица, потпуно је занемарен рад и одржавање уређаја. Испоставило се да је са Американцима, отишла и наша брига за очување мерних станица у Радинцу и Раљи.
После истека гарантног рока анализатора, током 2012. није заживео договор о финансирању сервиса. Ју Ес Стил је престао да ради раније, почетком те године. Агенција није имала средства за финансирање додатних станица јер је план, најављен за следећу годину и иначе веома тешко мењати. Стручна процена је била да је, 2012. потребније било обнављање дотрајалих анализатора прве генерације на локацији Смедерево центар и од тада је та станица у функцији. Неодржавањем анализатора на локацији Раља и Радинац, поменуте аутоматске станице су престале са радом новембра 2012. и оне су сада вероватно у потпуно руинираном стању, а и контејнер је физички оштећен, дотрајао – каже, за Наше новине, Миленко Јовановић из Агенције за заштиту животне средине. Како додаје, уколико постоји могућност да локална самоуправа или нови власник железаре уложе средства за ревитализацију станица, Агенција је спремна да пружи сву логистичку подршку и преузме одржавање од наредне године.
За почетак, могла би да се обнови једна, уколико сам контејнер може да се оспособи што је врло вероватно, а то би коштало око 60 000 евра, уколико се набавља потпуно нова опрема, уз напомену да обе станице не морају да имају идентичне анализаторе. На пример, једна би могла да служи за суспендоване честице, како би се са филтера анализирао садржај тешких метала. Мислим да би једна, комплетно опремљена станица у Радинцу или Раљи, била и више него довољна да се комплетира слика у близини железаре са те стране – додаје наш саговорник.
Чињеницу да са ове две локације, већ пет година немамо више никакве податке, ублажавало је то што је Агенција, мониторинг квалитета ваздуха наставила да спроводи на основу података са поменуте мерне станице у центру и друге на Царини која је још раније, 2010. постављена пројектом ЕАР-а. Међутим, у последње две године, Смедерево изостаје из годишњих извештаја укупне оцене квалитета ваздуха и категоризације јер нема референтних података са ових мерних места. То значи да су подаци валидни уколико агенција располаже са преко 75% информација за најмање три параметра загађујућих материја, што код нас није био случај ни 2015. ни 2016.
У таквој ситуацији, уколико знамо да се током две године није много тога променило у самом граду, тачније, није било неких већих акција и програма заштите, преостаје закључак да удишемо ваздух, у најмању руку идентичан оном из претходних година – када су подаци постојали. А ти резултати нису ни мало охрабрујући (видети табелу).


Осим тога што је ваздух у Смедереву сврстан у трећу категорију, прогнозе додатно погоршава то што овакав тренд упорно стоји – годинама. Наиме, док се та ситуација, у већини градова који такође муче исту муку, бар повремено мења на боље, (чак су и у Панчеву, чији су становници били суочени са најозбиљнијим претњама, успели да у једном тренутку, из треће, пређу у прву категорију ваздуха, што се десило и у Београду) само се у Смедереву и Бору овај непожељни сценарио изнова понавља у идентичном облику. Да појаснимо: у Србији, генерално, удишемо чист до незнатно загађен, односно ваздух прве категорије. Друга категорија је умерено, а трећа прекомерно загађен ваздух, што значи да су забележена упозоравајућа прекорачења граничних вредности. Агенција иначе, између осталог, анализира присуство азотдиоксида, сумпордиоксида, угљен моноксида, приземног озона, прашкастих материја, док је у Смедереву, овај налаз условљен повећаном концентрацијом суспендованих честица РМ10. Суспендоване честице, потичу из моторних возила, пећи на чврсто гориво, прашина са градилишта, одлагалишта и депонија, индустријских постројења… Најчешће, РМ10 је смеша која садржи чађ, метале, прашину, дим, соли, киселине, а по здравље је опасна јер угрожава дисајне путеве и депонује се у плућима. Деца, труднице и стари су најизложенији штетним утицајима. А ми смо, 2013. имали 119 дана у центру града када је ниво био изнад граничне вредности од 50 микрограма по метру кубном. Наредне, уједно и последње од када имамо резултате (2014), било је чак 133 дана са вредностима преко границе, од чега је у 18% случајева ваздух био загађен, а у 24% јако загађен.
Не чуди стога што је и град Смедерево прошле године расписао тендер управо за услугу мониторинга квалитета ваздуха, баш на присуство суспендованих честица. По том уговору, посао је додељен Градском заводу за јавно здравље у Београду. Уговором је предвиђено да се анализе врше три пута недељно у Смедереву и Раљи, до октобра 2017. Наше новине су за потребе овог чланка од Завода тражиле извештај о до сада забележеним концентрацијама, али до припреме овог броја за штапу, одговор нам није достављен.