Вила Обреновића коначно смедеревска и светска

333

СЛОБОДАН ПОГЛЕД ИЗ „ЗАБРАЊЕНОГ ГРАДА“

Захваљујући  разумевању Управе за резиденцијалне објекте у Влади Републике Србије и директору ЈП Смедеревска тврђава, екипе Наших новина и КЦН исток телевизије, добили су ексклузивно право да проведу сат времена у унтрашњости најтајанственијег објекта у Смедереву и да сачине репортажу о овом здању, његовој историји и значају за сентименталну повест Смедеревља, Смедерева града, најлепшег дела Подунавља.

Већ две године, Смедеревци, гости из земље и света, уторком и суботом, организовано могу да посете Вилу Златни брег, односно Вилу Обреновића, како летњиковац ове династије, најчешће идентификујемо. Иако су многи ушли, овај објекат и даље је обавијен велом мистичности, надграђиваним српском схоластичком склоношћу ка митоманији,али и историјском грандиозношћу контекста у којој је вила настајала, постојала и опстајала, до данас.
Вила Обреновића уистину је велики историјски споменик, који и даље живи, слободан сам да упоредим, једнак са београдским династичким дворовима – каже директор ЈП Смедеревска тврђава , туризмолог и интернационални туристички водич, Горан Јовшић – ако су у београдском двору књажеви и краљеви из лозе Обреновића боравили зими, током лета, летњиковац на Плавинцу, ова вила, постајала је двором, јер су у њој боравили владари Србије.
Још је књаз Милош Обреновић, коџа, вођ Другог српског устанка безецовао место за изградњу летњиковца. Било је то половином треће деценије 19. века, пре него што је други устанак против Турака завршен.
Ако је нешто својствено владарима из династије Обреновић онда је то добар укус и то не само најевропскијег од свих српских владара, Михајла Обреновића, већ и родоначелника ове династичке лозе, самог књаза Милоша, који је још 1827. године од једног Турчина, купио ово имање, са намером да подигне виноград, јер је Милош, обожавао смедеревска вина, носио их, чак са собом на путовања и зато је овде 1833. године направио винарску кућу, уз виноград и вински подрум – наводи почетке градње на овом простору Горан Јовшић. – 1865 године, баш тај најевропскији владар од свих Обреновића, књаз Михајло, гради први летњиковац у швајцарском стилу.
Књаз Михајло Обреновић, подигао је поред Виле Обреновића спортске терене, али не за клис, већ за тенис и крикет. Смедерево је , тако, шездесетих година 19. века, имало комплекс тениских терена, век и по пре Новака Ђоковића!
Тај образовани владар, ерудита европских потенцијала и манира, Михајло, напомиње наш домаћин, био је владар европских и светских манира, ожењен једном од грофица из чувене лозе Хуњади. Нажалост, нису имали порода, да јесу… Ко зна како би се одвијала савремена српска, али и европска историја. Можда, чак не би било Првог светског рата, а ми сигурно не би у Европу улазили тек сада.

Први српски краљ после Немањића – Милан Обреновић и Смедерево

Оглас у Новинама сербским, које је уређивао Димитрије Давидовић, први српски новинар и уредник (сахрањен на смедеревском старом гробљу) позива „народ смедеревског среза да изађе на кеј, да дочека бродовље, да им продају грожђе, али не и чокоће!“.
Краљ Милан желео је да заштити нашу производњу грожђа и вина, јер је сорта Смедеревка била отпорна на филоксеру.
Али, Смедеревци га нису послушали и продавали су и чокоће – напомиње Горан Јовшић- непослушан смедеревски дух! Али, ето ту на кеју, са продајом чокоћа и излагањем вина почиње најстарија манифетација грожђа и вина у Србији – Смедеревска јесен! Недуго затим краљ Милан и краљица Наталија, 1897. године ангажују дворског архитекту Јована Илкића, који је подигао чувени хотел „Москва“ у Београду, Народно позориште и Официрски дом, сада зграду СКЦ-а и радио на реконструкцији најпозантијих зграда тог доба. Он је дао коначан облик летњиковцу у неокласицистичком стилу, проширујући зграду са два крила и то је садашњи облик, који је незнатно мењан шездесетих година прошлог века.
Крај династије, Александар од виле прави центар културног живота
Чувени Смедеревац, Бранислав Нушић, приликом једне вечери у летњиковцу, који је организовао краљ Александар, рекао је: „О, Ваше величанство, да сада зна ваш отац Милан, ко је све овде, како би нас слатко изјурио одавде!“.
За разлику од Милана, који је летњиковац користио за државничке намере, његов, иначе веома образовани син, Александар, направио је од виле епицентар културног живота Србије, на прелазу векова. Доводио је најпознатије сликаре, песнике, музичаре и приређивао грандиозне уметничке вечери у вили – каже наш домаћин – Александар и Драга волели су да долазе у вилу и у Смедерево, али се све завршило мајским превратом 1903. године и био је то „Крај динстаије Обреновић“ како се и звала тв серија, емитована деведестих година прошлог века на државној телевизији. Након краљеве смрти, краљица Наталија, поклања ово имање са вилом краљевом ађутанту Атонију Орешковићу. У Првом светском рату, вила је због Митровданског боја на Плавинцу, 1915. године, у комшилуку, оштећена, а у Другом Светском рату, у њој је била немачка болница. После Другог Светског рата, вила је одлуком нових власти, као и многа друга династичка имовина, национализована…
Сукарно и несврстани, крај забрањеног града
Јосип броз Тито, вилу је користио искључиво за резиденцијалне и државничке намене. Председник Индонезиије, Сукарно, боравио је у њој у време Конгреса несврстаних.
Вилу смо звали Савезна вила, Вила извршног вића, Титова вила, а она је била увек наша. Последње архитектонске иземене сачинио је од 1955. до 1957. чувени београдски архитекта Богдан Богдановић. Од тада, вила има овај облик, какав данас познајемо – каже Јовшић – Морам за крај да кажем и ово, да развејем још један од погрешних митова везаних за вилу. Овде у вили, у резиденцијалном објекату, никада нису приређиване вечере нити пријеми од пада династије ОБреновић наовамо! За то постоји депанданс виле односно Српска кућа, која је такође репрезентативно здање и у којој се приређују пријеми. За пријеме служи и прочеље виле са прелепим двориштем, где се гости служе напољу под свечаним шаторима.
Вила је прелепо здање, историјски споменик раван тврђави и ми смо поносни што је имамо и што је од пре две године можемо понудити у званичној туристичкој понуди града. Вила, демистификована, поново враћена народу и отворена за Смедеревце и наше госте из целог света, показатељ је да је Смедерево са разлогом више пута у спрској историји бивало престоницом државе.