Како су слике најважнијег македонског уметника доспеле у Смедерево…

31

О СЛИКАМА НИКОЛЕ МАРТИНОСКОГ У МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВУ

У четвртак 6. jула, у 19 сати биће одржано предавање на тему „Слике Николе Мартиноског“ из збирке Музеја у Смедереву.

Истакнути македонски историчар уметности млађе генерације, др Кирил Пенушлиски, аутор монографије „Никола Мартиноски до 1945. године“, која је објављена у Скопљу прошле године, у издању Националне галерије савремене уметности у Скопљу, одржаће у смедеревском музеју предавање о сликама Николе Мартиноског из јединствене уметничке збирке смедеревског музеја.
Повод за организацију предавања је недавно одржана изложба слика у Националној галерији Македоније у Скопљу, под називом „Никола Мартиноски, почеци 1919-1929“ на којој су биле изложене четири репрезентативне слике овог уметника из збирке ликовне уметности Музеја у Смедереву.
Никола Мартиноски (Крушево, 1903 – Скопље, 1973), припада првој генерацији академски школованих македонских уметника, а „несумњиво је највећи и најважнији македонски уметник двадесетог века“, како је у изложбеном каталогу истакао аутор изложбе др Кирил Пенушлиски.
Академију ликовних уметности је завршио у Букурешту 1927. године, а школовање је потом наставио у Паризу и то на Академијама Гранд Шомијер (1927-28) и Рансон (1928).
У смедеревском музеју се чува шест слика овог уметника и то су платна: Акт жене са капом (1928), Мртва природа са цвећем (1931), Портрет Димитрија Фртунића (1928/29), Девојка са крчагом и младић/Берба (1929), Рибари са Охридског језера (1929) и Портрет Циганке/Џанум (1932).
Првобитни власник наведених дела био је Милан Јовановић Стојимировић, највећи и најугледнији колекционар уметничких дела у Смедереву пре Другог светског рата. У периоду између 1930. и 1935. године, он је службовао у Македонији, у Скопљу, као дописник Централног пресбироа и уредник листа „Вардар“. Управо у овом периоду постао је близак пријатељ са тада младим и неафирмисаним Мартиноским, чије слике је куповао и био међу првим колекционарима његове уметности, о чему опширно пише дрКирил Пенушлиски у својој монографији о том уметнику – објашњава мр Снежана Цветковић, виша кустоскиња историчарка уметности Музеја у Смедереву.
Такође, Милан Јовановић Стојимировић је о овом периоду свог живота написао изузетно духовит и живописан роман „Ланче Смедеревац“ у коме се између осталих помиње и професор Димитрије Фртунић, о чијем портрету ће публика имати прилике нешто више да чује у излагању Кирила Пенушлиског.