Просечан принос већи од очекиваног, квалитет зрна варира

15

ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ И ОСТАЛИХ ОЗИМИХ СТРНИНА ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ

Жетва пшенице и осталих стрних жита завршена је у Подунавском округу на око 90 одсто површина. Приноси су различити, а просечни се крећу до четири и по тоне по хектару. Високе температуре крајем јуна и почетком јула утицале су на убрзано сазревање пшенице, а то је био и један од основних разлога за смањење хектолитарске масе и варирајући квалитет хлебног зрна. Откупљивачи тренутно плаћају око 16 динара за килограм пшенице, због чега се произвођачима саветује да лагерују своје жито у очекивању јесени и неке боље цене.

Иако ова година није била ни мало била лака за производњу пшенице и свих осталих озимих стрнина, што је случај и са јарим житарицама, а приноси варирају од две и по до 10 тона, просечни су већи од очекиваних и крећу се од четири до четири ипо тоне по хектару. Квалитет зрна, такође, варира. Хектолитарска маса углавном се креће између 71 и 72, али има и случајева где је преко 80, што је, пре свега, зависило од квалитета сортимента који је био у производњи. Квалитетне сорте имале су изузетно добар хектолитар – стандардних 76 или изнад њега.
По речима Горана Павловића, саветодавца у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Смедерево, услови за жетву били су релативно добри. Жетвене радове киша је прекинула само на један дан, што није реметило жетву која је кренула крајем јуна, најпре на парцелама под јечмом, а убрзо потом и под пшеницом.
– У овом тренутку можемо да кажемо да је жетва успешно завршена на око 90 одсто површина, а према информацијама са терена није било неких посебних проблема. Ипак и даље апелујемо на произвођаче да воде рачуна о безбедности, да обрате пажњу на исправност комбајна и противпожарних апарата, као и свега другог што је потребно да се жетва обави безбедно и без већих штета. Раније се дешавало да људи у журби и жељи да што пре заврше посао праве проблеме у саобраћају, што је резултирало разним повредама. Зато посебно апелујемо на произвођаче да у саобраћају буду прописно обележени, посебно у вечерњим часовима, како би се избегле нежељене последице – додаје Павловић.
Што се тиче откупне цене, тренутна је око 16 динара за килограм пшенице, док раст цене произвођачи могу да очекују негде од септембра или октобра. Због тога стручњаци саветују пољопривреднике да пшеницу сачувају барем неколико месеци.
– Са чувањем рода не би требало да буде проблема, јер има довољно силоса и фирми које се баве смештајем, чувањем и откупом хлебног жита. Препорука произвођачима је и да користе регистроване силосе, због могућности да Министарство пољопривреде плати лагеровање пшенице у очекивању јесени и неке боље цене – истиче Павловић.
Оно што би ратари требало сада, односно што пре да ураде је заоравање жетвених остатака на дубини од неких 12 до 15 центиметара и њихово мешање са земљиштем. Том мером утиче се на очување влаге у земљишту, а касније и на сузбијање корова.
– Ова агротехничка мера значајна је, пре свега, зато што се на тај начин прекидају капиларни путеви који су настали у земљишту током вегетационе сезоне, а самим тим спречава се испаравање влаге из дубљих слојева земљишта и чува за наредне гајене културе. Такође, оваквом обрадом провоцира се ницање корова, тако да ћемо у августу бити у прилици да их уништимо уз примену одређених препарата – објашњава Горан Павловић.
Због откупне цене у појединим крајевима Србије смањују се површине под пшеницом. Код нас у Подунавском округу догађа се супротно, тако да ове године имамо повећање површина под пшеницом у односу на претходне две године за неких 10 до 15 одсто. По речима Павловића, повећане су и површине под неким другим културама, пре свега сунцокретом, који последњих пар година има релативно стабилну и добру цену. Заступљеност осталих култура је на неком просеку из претходног периода.