Свевремени, оновремени и нововремени Смедеревац

49

НАШ ИНТЕРВЈУ » ЉУБА НИНКОВИЋ, ОСНИВАЧ ГРУПЕ „С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ“ И ЛЕГЕНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РОК МУЗИКЕ:

Средином маја, група „С времена на време“, одржала је повратнички концерт у Смедереву. Иако, дуго најављиван и, барем према коментарима на друштвеним мрежама, жељно ишчекиван, овај догађај привукао је тек 200 највернијих  „свременаша“ – оних који, заточени у аналогном добу знају да уживају у одсвираној поезији или поетизованој музици. Унплагд, по дефиницији и суштини, без појачала и звучника…

Контроверзан је однос Смедереваца према групи „С времена на време“ и Љуби Нинковићу. С времена на време га обожавају; С времена на време га забораве. А он се не љути, долази често и радо, прошета тргом и улицом Краља Петра, попије кафу у неком од кафића са члановима удружења „Храст“ брине и дише пуним плућима међ` столетим храствоима у Шалиначком лугу. И свира, по први пут на званичном концерту групе, после 44 године !?
Интересантно је, али ја, са групом „С времена на време“, нисам имао званични концерт у Смедереву још од почетака, негде тамо 1973. или 1974. године. Ето, десило се да направимо „паузу“ од скоро четири и по деценије. На овом концерту, иако смо звук припремали више од два сата, имао сам једну специфичну врсту треме.
Љуба је током концерта желео да одсвира композицију „Смедерево спава“ са свог соло албума, првенца. Али, догодило се нешто помало несхавтљиво за човека, који у „рукама“ има хиљаде концерата по концертним храмовима и највећим салама старе Југославије – стао је, дрхтавим гласом у пола песме.
Нисам могао да наставим, ова песма је моја ода мом Смедереву и својеврсна химна мом граду. Сензибилитет и набој били су превелики, нисам могао да је одсвирам до краја. Ја сам иначе оперисан од треме када је наступ у питању, али овде сам је имао, јер овде много људи знам, овде знам, посебно, много изузетно квалитетних музичара, Смедерево је одувек имало добре музичаре, гитаристе посебно. Обећавам, да ћу на промоцији мог првог соло албума, да се реванширам Смедеревцима и да ће чути праву, квалитетну верзију ове песме.
Смедерево је одувек имало одличне акустичаре. Многи музички уредници и познаваоци музике, чак кажу да је Смедерево седамдесетих година пролог века, имало најбољу „акустичарску“ сцену у старој Југославији!?
Ја сам већ тада био у Београду, а 1972. или 1973, али је и овде у Смедереву било врсних музичара и аутора. Бобан, Неша, Браца, Таса, многи други… Да, Смедерево је имало баш јаку акустичарксу сцену тих година.
Тада се музика стварала, био је то ауторски процес, који је подразумевао многе вештине и креативне технике. Текст, који је могао у сваку збирку поезије, мелодију и аранжман, који су могли на сцену Коларца, интерпретацију која је могла у париску Олимпију! У књижевности постоји „рефлексивна“ или мисаона поезија. Ваша музика је била „рефлексивна, мисаона музика“ !?
Чини ми се да нас је наша музика надрасла. Нас као појединце надрасло је име групе, а наше песме надрасле су чак и име групе.
Анализа сет листе за ваш концерт, показује да је свака песма део „сентименталне историје рок музике“ у Југославији?
Рецепт за дуговечност и дуготрајност наших песама је у љубави. Знате, нико од нас из групе није никада написао песму да би од ње зарадио. Песме су, касније, саме себе отплаћивале, својим трајањем… Наш основни циљ је био да направимо добру песму, да нешто кажемо, нешто лепо, суштинско пренесемо и покажемо људима. Зато су нас песме и претрајле и превазишле. Али, свака од тих песама има своју историју. Ето, на пример, та наша најпознатија песма, која данас, има иконично место у модерној популарној музици код нас, није била такве среће на почетку. Ја сам био потпуно скептичан да ће ту моју песму неко уопште да слуша! Мислио сам да неће имати публику. Ми смо у бенду, рецимо, тада, једни друге наговарали да снимимо неке песме. Ја сам наговарао Кокија да снимимо његову песму „Тражи мене“ – веровао сам да ће бити хит, а он је, на пример, наговарао мене да снимимо „Тему класику“ у коју ја нисам веровао, а он ју је обожавао. Скоро ми је неко рекао да су негде пуштали наше песеме и да је један од коментара био: „Јао, па они ово певају, па ја сам мислио да су они хрватска група!“. Наше песме, дефинитивно живе своје животе и постају део сентименталног одрастања и сазревања многих генерација од тих седамдесетих, када су настајале наовамо!
Иако имате јаку концертну активност, нема вас у медијима, барем не у оним националне фреквенције?
Савремени медији имају неке друге приоритете, они пуштају музику која би требало младе да ухвати сад и одмах, без обзира да ли ће их пустити већ сутра. Наша музика хвата спорије, али држи дуже, као што видите све ове године. Изненадило нас је колико нове генерације, колико млади људи препознају наше песме. У Ужицу смо рецимо, планирали један концерт, а дошли су људи и тражили још наступа. На крају смо три вечери заредом пунили дворану…